У јулу буја поврће чији сочни плодови и једри листови привлаче бројне паразите, изазиваче болести и штетне инсекте од којих их ваља заштитити. Пољопривредне апотеке пуне су разних, веома ефикасних препарата, који пружају сигурну заштиту. Али, већина повртара који поврће гаје на окућници и на малом поседу с којег га свакодневно беру, и у исхрани одмах користе, не жели заштиту хемијским препаратима. Истовремено, не жели ни да плодове свога рада дели са болестима и штеточинама. И због тога сами припремају биопестициде, од сировина које расту у башти, дворишту или на оближњој ливади. Ови препарати делују инсектицидно, бактерицидно и фунгицидно. Поред заштитне улоге, велики број се користи и за прихрану гајених биљака.
Пише: Светлана Мујановић
Природни препарати производе се од лековитих, ароматичних, зачинских биљака, поврћа, корова и осталог биља, а познати су од давнина. Појавом органске производње, постали су поново актуелни и користе се у различитим областима пољопривредне производње, најчешће у повртарству. Правилно употребљени, осигуравају здрав и квалитетан принос, прихватљиву и одрживу производњу за човека и околину.
Чај, уварак, мацерат или екстракт
У свету је откривен приличан број биљних врста које се могу употребити као ефиксно средство за заштиту гајених биљака. Поменућемо само оне које су код нас широко распострањене и лако се могу наћи. Производи од њих најчешће се заједнички зову биопрепарати, а припремају се у различитим облицима, као чај, уварак, мацерат, ферментисани екстракт…
Ферментисани екстракт настаје када се, најбоље свежи, али могу да се користе и суви биљни делови, прелију хладном водом и оставе напољу, у прошараној хладовини, све док не започне врење. Маса се у току 7 до 12 дана повремено меша. Ферментација је завршена када биљни делови падну на дно посуде, а течност се избистри. Екстракт се обавезно пре третирања биљака разређује водом, најчешће у односу један део екстракта и 10, 20 или 50 делова воде.
Мацерат се добија тако што се иситњени делови биљке прелију хладном водом, најбоље кишницом, и оставе да одстоје 24 часа. Мацерат се затим процеди и течност одмах користи.
Чај се справља од свежих или сувих делова биљке који се прелију кипућом водом и све остави да одстоји око 20 минута. Потом се процеди и охлади и, у зависности од употребљене врсте, одмах користи или се разреди водом. Најпожељнија су кишница или одстајала бунарска вода.
Уварак (чорба) припрема се тако ошто се иситњени делови одговарајуће биљке прелију хладном водом и оставе 24 часа. После тога чорба се кува 15 до 30 минута, затим се охлади, процеди и течност – чорба, најчешће разређена, користи се за прскање.
Бели лук
(Allium sativum)
У хуманој медицини се увелико користи као средство које побољшава циркулацију крви, снижава крвни притисак и повољно делује на различите параметре у метаболизму масти. Показује и антисептично, антимикотично и дигестивно дејство, а добро служи и за негу биљака. Користи се као инсектицид и фунгицид. Приправци од белог лука садрже доста фосфора и неке од микроелемената. Чај се припрема тако што се 700 г белог лука прелије са 10 л кипуће воде, поклопи и остави да одстоји и када се прохлади, процеди се. Употребљава се разређен. У односу 1 : 3 користи се за прскање краставца против пламењаче, а неразређеним се третира земљиште против штеточина и биљке штите од проузроковача пепелнице
Камилица
(Matricaria chamomilla)
За потребе фармацеутске и козметичке индустрије углавном се гаји, мада се и даље може наћи и као самоникла биљка. То је ароматична биљка с пуно мирисних жутобелих цветова који, када се осуше, обилују флавоноидима, кумаринима, аминокиселинама, горким састојцима, танином, холином, имају до два процента етарског уља. Све то помаже људима, а последњих година се користи и у лечењу, заштити и исхрани биљака.
Познато је да су наши стари сејали камилицу са житима или поврћем, како би умањили бројност нематода и грчица, или, како су их звали, белог црва. Касније је утврђено да само једна биљка камилице штити површину од једног квадратног метра од појаве нематода. У новије време се све више израђују како индустријски тако и занатски препарати на бази камилице. Раствор или чорба од камилице прави се тако што се четири килограма свежих или један килограм сувих вршних делова ове биљке самељу и прелију са 10 л воде, загрејане на 60 до 70 степени. Овако припремљена маса остави се да одстоји 12 до 16 часова, потом се процеди и пре употребе се разблажи два до три пута кишницом или одстојалом водом. На крају се на 10 л припремљеног раствора дода око 40 г домаћег сапуна. Овај раствор користи се у сузбијању смотаваца, гриња, бувача, совица, мољаца, гусеница савијача и штеточина које сишу сокове. Од камилице се може направити и прах тако што се један килограм сувих цветова самеље и помеша са четири килограма просејаног пепела од сагорелог дрвета. Овако припремљен прах користи се у два до три наврата у размаку од четири-пет дана. Ефикасан је у сузбијању бувача, купусне муве, појединих штеточина на коренасто-кртоластим врстама, и жишка. На западу се користи чај од камилице за потребе „убрзања“ процеса компостирања. Припрема се од 500 г самлевених сувих цветова који се потопе у 10 л топле воде, температура не сме да пређе 40 степени, у њој одстоји два-три ста, процеди и одмах прелива компостна маса.
Кадифица
(Tagetes sp.)
Jедногодишња декоративна биљка која се често може видети у баштама, повртњацима, двориштима, користи се у борби против вашију, бувача и стеница, као и за спречавање појаве гљивичних обољења јагода и цвећа, против трипса и лептира купусара. Ипак, најделотворнија је у сузбијању земљишних штеточина, посебно нематода, што је веома значајно за баште у којима се гаје коренасто-кртоласте врсте. То својство кадифица поседује захваљујући тиофену, ароматичном једињењу који преко корена излучује у земљиште. Поједина истраживања указују и на то да одбија неке глодаре. С друге стране, може се посејати на местима где има пуно роваца које ће мирисом отерати, па није реткост да је баштовани посеју око спољашњих ивица пластеника.
Од кадифице се може припремити раствор, чорба, а то се ради тако што се половина запремине емајлиране посуде напуни сувим самлевеним биљкама и налије до врха топлом водом. Овако припремљен приправак се остави два дана, а затим се процеди и дода му се 40 г домаћег сапуна и долије 10 л воде. Јагоде штити од свих, економски значајних болести и штеточина, а прскају се до почетка зрења плодова, а затим после бербе плодова. Луковице гладиола и осталог луковичастог поврћа, као и корен расада пре садње, потапају се у раствор у трајању од 8 до 19 часова.
Раставић
(Equisetum arvense)
Nајчешће се може наћи на влажним ливадама, и његов надземни део садржи силицијумову киселину, флавоноиде и трагове алкалоида, а због тог богатства у органској производњи, односно биолошкој заштити, користи се против биљних болести, као што су пепелнице, рђе, затим, против разних врста гриња, укључујући и црвеног паука. Уварак или чорба од раставића припрема се од једног килограма свежег раставића (или 150 г осушеног) који се потопи у 10 литара воде и остави 24 часа. Други дан раставић се извади и скува у мањем делу воде у којем се натапао, тако да полако ври око 30 минута. Остави се поклопљен да се охлади, а затим се дода преостала вода у којој се намакао. Употребљава се у односу 1 : 5. Биљке треба прскати када је време лепо и сунчано, по могућству сваке две недеље. Силицијумова киселина распоређује се по површини листа, стварајући невидљиви плашт који отежава почетак инфекције. Веома је добро и средство од раставића и коприве. Ако прво прскање није задовољавајуће, треба га поновити.
Хајдучка трава
(Achillea millefolium)
Mоже се наћи као гајена и самоникла, а увек је веома цењена лековита биљка. Од осушене надземне масе (хербе), која се убира у време цветања, справља се уварак тако што се прво самеље 800 грама хербе, која се потопи у 10 литара воде и стави да се кува 30 минута. Затим се врео уварак процеди и одмах, без разблаживања, сипа се у посуду која се добро затвори. Пре прскања додаје се 40 грама домаћег сапуна на 10 литара уварка. Уварак од хајдучке траве користи се за заштиту биљака од ваши, стеница, трипса и лукове муве, али и у биоконтроли различитих врста пепелница и рђа.
Маслачак
(Taraxacum officinalis)
Mоже се наћи расцветао већ у рано пролеће око путева, по шумама, ливадама, и у вртовима, а бере се током целе вегетације. Ефикасан је у заштити од вашију, гриња, многобројних штеточина на воћкама. Чај од маслачка припрема се од 200 до 400 г самлевеног корења или 400 до 600 г самлевених свежих листова који се потопе на два-три сата у 10 л топле воде, чија температура не сме да пређе 40 степени. После тог времена течност се процеди и одмах користи. Први пут биљке се прскају у време отварања пупољака, а други пут само уколико има штеточина, одмах после цветања и још једном кроз 10 до 15 дана. Ферментисани екстракт маслачка припрема се од два килограма свежег листа и цвета, или 200 г сувог маслачка који се потопе у 10 л воде и оставе да одстоје 24 часа, па се процеде. Неразређени екстракт (чист или уз додатак екстракта коприве и раставића), користи се за ђубрење земљишта, у циљу повећања отпорности биљака, што нарочито одговара парадајзу.
Коприва
(Urtica dioica)
Мацерат од коприве припрема се тако што се један килограм свежих листова прелије са 10 л воде, смеса одстоји 24 часа и процеди се. Овим раствором биљке се прскају једном недељно, а при јачем нападу свака три дана. Може да се припреми и ферментисани екстракт од купуса и коприве, а прави се тако што се у 10 л воде стави три килограма свежих спољних листова купуса, суд се поклопи и остави да ферментише две-три недеље на температури од 10 степени. Затим се процеди и помеша са чајем од коприве, који се припрема од једног килограма свежих, или 200 г сувих листова који се потопе у 10 л воде и оставе 24 часа, а затим процеди. У 7 л воде сипа се један и по литар екстракта од листова купуса и 5 л екстракта од листова коприве, промеша се и затим користи за заливање расада или тек расађених младих биљчица. Ова мешавина се може користити у односу 1:10 за заливање земљишта, а у односу 1:20 за дезинфекцију семена и фолијарно прихрањивање биљака.
Гавез
(Symphytum officinale)
Kористи се као средство за заштиту, али и исхрану биљака. Може се употребити и као концентрат, прекривач (малч) земљишта или активатор компоста. Од њега највећу корист има плодовито поврће, зато што садржи много калијума, али и нешто мању количину фосфора, магнезијума, гвожђа и мангана. Највеће количине макроелемената имају младе биљке гавеза које се покосе у пролеће. За повртара представља коров који се тешко искорењује јер има дуг корен. Постоји двадесетак врста гавеза, неке од њих се узгајају за сточну храну. Како је гавез богат калијумом, често се његовим приправцима хране калијумофилне биљке. Од свежих листова прави се течно ђубриво за прихрану плодовитог и коренастог поврћа, а одличан је додатак у процесу компостирања.
Ферментисани екстракт од гавеза припрема се тако што се три килограма свежих листова гавеза потопе у 45 л воде. Посуда се поклопи и после четири недеље се користи неразређена течност.
