Северноамеричка високожбунаста боровница (Vaccinum corymbosum L.) првенствено се гаји за употребу у свежем стању. Услед растуће потражње свежих плодова, и производња боровнице у свету расте. Пријатан укус и хранљива вредност најважнија су својства која опредељују потрошаче за конзумацију овог воћа. И величина бобице важан је критеријум за квалитет плода, при чему се потрошачи радије опредељују за сорте крупнијих плодова. Већа крупноћа бобица доприноси и ефикаснијој берби, као и вишој цени на тржишту. Познато је да цитокинини, поред тога што изазивају опадање плодова, имају и директан ефекат на повећање крупноће плода јер стимулишу деобу ћелија.
Пише: др Бисерка Милић, ванр. проф.
Биорегулатори су до сада већином примењивани код јужне високожбунасте боровнице (Vaccinium corymbosum хибриди) и боровнице зечје око (Vaccinium ashei Reade). Код ових врста боровнице цитокинин CPPU утиче на повећање висине приноса повећањем заметања и масе бобице. Гиберелин (GA3) стимулише вегетативни раст биљке и цветање, али смањује крупноћу бобице и успорава сазревање. Абсцисинска киселина коришћена је како би се успорило сазревање. На основу досадашњих сазнања у области примене биорегулатора код различитих врста боровнице и других воћака, могао се очекивати позитиван утицај, првенствено цитокинина, на крупноћу бобице код северне високожбунасте боровнице. Међутим, с обзиром на различите резултате претходних истраживања и недостатак података из производне праксе, није се могао предвидети утицај на заметање плодова и висину приноса северне високожбунасте боровнице. Мало је података о ефектима примене ауксина (нафтилсирћетне киселине) код боровница, али се очекивало смањење приноса, као последица проређивања.
Примена у време заметања плодова
Циљ рада је био да се код две најзаступљеније сорте северне високожбунасте боровнице, дјук и блукроп, примене биорегулатори, који су деценијама у широкој употреби код јабуке и лако доступни на тржишту, како би се утврдио њихов утицај на висину приноса, вегетативни пораст и квалитет плода.
Засад боровнице подигнут је у марту 2014. године у селу Рибари у околини Шапца. Оглед је постављен у току вегетације 2016. и 2017. године, у засаду боровнице у трећој, односно четвртој години. Размак садње је 3 x 1 м, те број биљака износи око 3.333 жбунова/ха. Биорегулатори су у нашем истраживању примењени код две сорте боровнице, дјук и блукроп. Дјук је водећа сорта, раније епохе сазревања у односу на блукроп који се спорадично гаји као опрашивач.
Третмани биорегулаторима примењени у фази прецветавања и заметања бобица, у концентрацијама приказаним у табели 1. Прва берба код сорте дјук обављена је 31 дан након примене препарата у 2016, односно 35 дана у 2017. години. Прва берба сорте блукроп обављена је 49 дана након примене препарата у обе године.
Берба плодова сорте дјук трајала је 36 дана у 2016. години и обављена је у 8 термина, док је у 2017. години трајала 35 дана и обављена је у 6 термина (табела 2). Берба сорте блукроп почела је 17 дана након бербе дјука у 2016. и 14 дана након дјука у 2017. години и обављена је у пет термина у обе године. Берба узорака плодова и мерење приноса обављени су истовремено с терминима бербе у комерцијалном делу засада, када су брани само потпуно обојени плодови.
Сваки узорак састојао се од 20 случајно убраних бобица по жбуну, с укупно 7 жбунова по третману (140 бобица укупно). Мерени су маса и пречник бобице. Пре почетка бербе на десет гроздова по жбуну пребројаване су бобице. У сваком термину бербе мерен је укупан принос бобица по жбуну. На крају сезоне прикупљани су узорци листова, како би се одредила њихова површина, мерена је дужина и дебљина летораста и одређен број листова по леторасту.
Утицај на димензије и квалитет бобице
Биорегулатори, примењени у току прецветавања, значајно су утицали на просечну масу и пречник бобице, као и на висину приноса у обе године истраживања. У третманима са NAA и BА просечна маса бобица боровнице (просек свих термина бербе) била је значајно већа у односу на нетретирану контролу, при чему су код обе испитиване сорте највећу ефикасност испољиле више концентрације оба биорегулатора (20 мг Л-1 NAA и 100 мг Л-1 BA). Важно је напоменути да су код обе сорте боровнице поменути третмани били ефикасни у повећању крупноће бобице у свим терминима бербе.
Код сорте дјук примена 20 мг Л-1 NАА довела је до повећања просечне масе бобице од 41,9% у односу на контролу у 2016. години, док је највеће повећање масе (33,6% у односу на контролу) у 2017. години остварено применом 100 мг Л-1 BA (графикон 1). На графикону 3, где је графички приказана величина бобица, може се уочити да је утицај биорегулатора НАА и БА код сорте дјук био израженији у 2016. години, али да је значајно повећање пречника бобице остварено и у 2017. години.
Просечна маса бобице сорте боровнице блукроп повећана је за 55% у третману са 20 мг Л-1 NAA у поређењу с контролом у 2016. години, док је најефикаснији третман у 2017. био 100 мг Л-1 BA, где је повећање масе износило 33,1% (графикон 2).
Већа лисна маса, већи и приноси
Када се биорегулатори користе код јабуке с циљем проређивања плодова, изазивају опадање и смањују оптерећеност стабала родом. Као последица смањене оптерећености, преостали плодови боље расту, те у време бербе бивају крупнији у односу на плодове с непроређених стабала. Међутим, проређивање је често праћено смањеним приносом, јер се мањи број плодова на стаблима не може компензовати већом масом преосталих плодова. Код боровнице то није био случај. Код обе сорте је заметање бобица (број бобица у грозду) у третманима са NAA и BA било приближно једнако или веће у односу на контролу, што је, праћено повећањем просечне масе бобице, довело до значајног повећања висине приноса у односу на контролу (табеле 3 и 4).
Поред значајног утицаја на крупноћу бобице и висину приноса боровнице, забележен је и стимулативни ефекат биорегулатора на вегетативни пораст. Дужина летораста, дебљина летораста, број листова по леторасту и површина листа повећани су у третману са 20 мг Л-1 NАА у обе године истраживања код сорте дјук (табела 5). Такође, третман са 10 мг Л-1 NAA стимулисао је вегетативни пораст сорте боровнице дјук, али само у 2016. години. Слични резултати добијени су код сорте блукроп, код које је такође третман са 20 мг Л-1 NAA испољио највећу ефикасност у стимулисању вегетативног пораста (табела 6). Стимулативно дејство NАА и BА на вегетативни пораст било је израженије у 2017. години, тј. након две године примене биорегулатора на истим жбуновима.
Крупноћа бобице високожбунасте боровнице у директној је зависности од бујности изданака и броја листова на изданку. С обзиром на то да ни NАА ни BА нису смањили заметање, сматра се да је повећање масе и пречника бобице у овим третманима последица веће бујности и развијеније лисне масе.
У нашем истраживању, третмангиберелином (GА3 200 мгЛ-1) није давао поуздане резултате у погледу утицаја на крупноћу плода боровнице. У појединим терминима бербе довео је до повећања, док је у другим утицао на смањење масе плода, при чему је сорта дјук била осетљивија на примену гиберелина у односу на блукроп. Примена гиберелина није имала утицаја на вегетативни пораст високожбунасте боровнице, осим у случају повећања дужине летораста у 2016. и броја листова по леторасту у 2017. код сорте блукроп. Непредвидивост дејства овог биорегулатора искључује његову практичну примену као средства за повећање крупноће и приноса високожбунасте боровнице.
Закључак је да се примена 20 мг Л-1 NАА или 100 мг Л-1 BА једном у периоду прецветавања може препоручити у засадима северноамеричке високожбунасте боровнице. Као резултат примене може се очекивати јачи пораст изданака, развијенија лисна маса, већа крупноћа бобица у току читавог периода бербе, боље заметање бобица унутар грозда, као и повећање висине приноса.
