Насловна РАЗНО Блага зима не оставља негативне последице по воће

Блага зима не оставља негативне последице по воће

286

Воће се налази у фази зимског мировања (фази дубоког-биолошког мировања) када је степен отпорности воћака на колебања температура највећи током године. То практично значи да у овом периоду високе дневне температуре ваздуха и блага зима не би требало да се одразе негативно на род воћа у нашем крају. Обзиром да су у претходном периоду ноћи биле хладне, ни земљиште се није могло загрејати довољно за кретање вегетације. Проблем у наредном периоду би могло да представља изражен недостатак падавина поготову у Тимочкој крајини-зима је прошла практично без снега и од почетка године укупне падавине су значајно мање од просека за овај период. За сад воће није посебно угрожено дефицитом влаге због дубљег кореновог система у односу на ратарске културе, али с друге стране ђубриво које је растурено по воћњацима не може да сиђе у зону кореновог система због недостатка падавина. Уколико се настави и у марту сушни период и воћњаци ће почети да осећају последице недостатка влаге што ће се одразити на род и квалитет плодова.

Ипак, опасност по воће тек наступа јер оно у наредном периоду- крајем фебруара-почетком марта (зависно од воћне врсте) улази у период еколошког тј. принудног зимског мировања које траје до марта-априла и које директно зависи од еколошких фактора тј. ниских температура. Тада наступа реална опасност од кретања вегетације уколико се настави са високим дневним температурама код воћних врста са нестабилним зимским мировањем- пре свега код кајсије код које је овај период нестабилан и кратак. Због ранијег уласка у период вегетације каснији мразеви могу довести до оштећења кајсије и у мањој мери код брескве. Ипак уколико се високе дневне температуре наставе и у марту(ноћи постају краће и нема времена да се земљиште расхлади) и остало воће ће бити у опасности од ранијег кретања вегетације и самим тим се повећава опасност да позни пролећни мразеви однесу род, као што се десило прошле године.

Различите врсте воћака различито су отпорне на ниске зимске температуре, јабуке могу издржати до 35 степени испод нуле, крушке око минус 25, вишња између 20 и 30 степени испод нуле, док орах издржава температуре и до минус 29. За разлику од ових воћних врста, кајсије и брескве нису отпорне на тренутне мразеве и могу настати трајна оштећења. Велика температурна колебања у току зиме могу негативно утицати на отпорност од зимских мразева код свих воћних врста.

Свака воћна врста која се гаји код нас мора проћи кроз период зимског мировања.Дубоко-биолошко (обавезно) мировање представља наставак почетног мировања при неопходној суми ниских температура. Овај период различито траје код појединих врсти воћака, с тим да физиолошка потреба мировања траје 15-60 дана. За успешно физиолошко мировање неопходне су температуре ниже од 5°Ц (0°Ц до 5°Ц) док температуре више од 5°Ц продужавају овај период. Код већине континенталних врста за успешно формирање цветова неопходно је 800 до 1.200 часова са температуром од око 5°Ц. Број дана за физиолошко мировање код појединих врсти се разликује и креће нпр: код јабуке 45-60 дана, код крушке 45 дана, код брескве 45-60 дана… То практично значи да док год се не скупи довољна сума часова на овим температурама, воћка не може кренути у вегетацију, или и ако крене са вегетацијом биће последица у вези рода.

Према стабилности периода физиолошког мировања воће се дели у две групе:

• Воћке са кратким и нестабилним зимским мировањем, где спадају: бадем, кајсија, шљива, трешња, вишња и неке сорте крушака. Код наведених врсти мировање траје 15-30 дана.

• Воћке са дугим и стабилним мировањем, где спада јабука, бресква, већина сорти крушака. Код наведених врсти мировање траје 45-60 дана.

Превише благе зиме где воћке нису биле довољно изложене потребним ниским температурама, доводе у пролеће до низа мањих или већих физиолошких поремећаја, праћених осипањем цветних пупољка, превише позним листањем, неуједначнеим цветањем, слабим заметањем и јачим опадањем заметнутих плодова што има за последицу слабу родност. На топлу зиму нарочито реагују кајсија и бресква, а затим шљива, а мање јабука и крушка.

Пише: дипл.инг. воћарства и виноградарства Михајло Жикић, ПССС Србија