„Добро јутро, бели крине“ – поздравио је радосно дечак овај прелепи цвет у дворишту Манастира Орешковице и рекао нам да цвеће воли да се са њим прича. Донео је прелепи букет белог крина и ставио поред иконе Пресвете Богородице у цркви. А онда је рекао: “Помаже Бог Мајко Божија, благослови ме и прими од мене букет белог крина, то је твој и мој омиљени цвет!“ И заиста када је Архангел Гаврило благовестио Мајци Божијој да ће зачети Исуса и донети га на овај свет, даривао јој је цвет – бели крин. Зато се он и назива Богородичин цвет. По многим крајевима наше земље стара је традиција да се крин или љиљан сади уочи празника Цвети, са веровањем да ће преко целе године кућа цветати тј. имати напредка у свему. Ова традиција се највише задржала у Источној Србији, а нарочито у Tимочкој крајини, где је веома распрострањена употреба крина. Највише се користи у превентивне сврхе или за лечење реуме, ишијаса, костобоље, атрофије мишића, ревитализацију коже, за проширене вене итд.
Златни љиљан познатији као златноглав, буков крин или дивљи љиљан се највише користи у Русији, Сибиру и далеком Истоку. За јело се користе луковице, златно жуте боје састављене од већег броја дебелих, меснатих, приљубљених љуски, врло су укусне, могу се пећи, кувати и припремити у облику пиреа, разних посластица, а претходно осушене и самлевене за брашно и хлеб. Такође једу се и луковице многих других љиљана. Међу њима је нарочито јестив крањски љиљан који има жуте или наранџасте цветове и врло неугодан мирис, распрострањен је по планинским ливадама Хрватске и Словеније.
Уље од крина
Широм медитeрана од давнина је позната љубав према овом лепом цвету. Тамо се он највише користи као уље против опекотина.
Уље од белог крина се прави тако што се узму свеже латице крина, ставе се у тамну флашу, прелију прекуваним потом хлађеним уљем најбоље маслиновим, оставити две недеље на тамном месту. Стара дуговечна приморска традиција каже да уље треба користити уз молитву: „Слава Теби Боже, који прашташ грешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту кринова!“
Лане које воли крин
Недалеко од манастира Орешковица шумар Драги је док је секао дрва у Хомољу нашао тек мало рођено лане остављено у шуми, вероватно су му маму убили ловци, сажалио се на њега и донео га кући. Цела породица га је неговала, а оно је ипак било тужно. Драгијева жена се досетила да мирис белог крина лечи и опоравља од туге и донела му је вазу са крином да стоји ту где спава. После неког времена лане се опоравило и постало породично мезимче.
Ходочашће
Празник Чудотворне Иконе Пресвете Богородице „Неувенљиви Цвет“ послужио је као инспирација да направимо CD са рецитацијама песама многих верника под називом „Крин бели љубав дели“, за све оне који су заинтересовани да рецитују песме или да поруче и саслушају песме, као и да иду на ходочашће могу се јавити на телефоне 063 87 107 57 или 064 957 47 84.
Овог пролећа организујемо ходочасничко путовање од 17.-22. априла на Егину, Евију, Метеоре и Солун, у славу и част Пресвете Богородице и њене Чудотворне Иконе.
Алкохолитура од крина Водено алкохолитура од крина се прави на следећи начин: у теглу пуну до врха цветова крина сипа се пола воде и пола алкохола или домаће добре ракије. То стоји на сунцу 15 дана, потом се процеди и у виду облога ставља на болна места најбоље увече пред спавање. Користи се само за спољну употребу.
Пише: Мати Екатерина Комненић
