Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ Бор је лековит цео: иглице, пупољци, кора, смола

Бор је лековит цео: иглице, пупољци, кора, смола

2015
Фото: Pixabay

Одавно се зна да јутарња шетња боровом шумом пружа олакшање особама које имају проблема с дисајним органима и штитастом жлездом, па је боравак на планинама где ови четинари расту био ваздушна бања, мир и спокој многим генерацијама.

Није само шетња доприносила окрепљењу и оздрављењу. Тадашњи, а и садашњи биљари најчешће  помињу црни, планински и бели бор Pinus sylvestris, познат у неким крајевима и као обични, заправо најлековитији.

Бели бор припада фамилији Pinaceae. Подноси сурову климу крајњег севера, с веома јаким мразевима и жарким летима. Може да расте на изузетно сувом земљишту, али и на влажном, па и мочварном. Код нас, сем на Златибору, има га на планинама Маљен и Повлен, на Тари,  Мокрој гори, Муртеници, Проклетијама.

Достиже висину до 40 метара. Његов стубасти корен продире дубоко у земљу. Гране су ретко распоређене  и формирају крошњу у  облику кишобрана. Код младих, гране и стабло су покривени смеђецрвеном кором, која касније постаје  сивосмеђа. Сивозелене иглице су  дугачке  5-6 центиметара.

Тај лековити бор је симбол бесмртности, вечног живота. Он означава усправност, јак карактер, виталност, али и тишину и самоћу.  Чува тело од пропадања. Његове шишарке, због облика који подсећа на пламен, симболизују ватру, плодност и мужевност.

Окрепљујућа купка од шишарки

Купка се припрема од јелових и борових шишарки, као и од борових иглица. Пола килограма јелових и борових шишарки и пола килограма борових иглица ставите у 10 литара воде да прокључа, а затим кувајте на лаганој ватри пола сата. Припремљену купку додајте води за купање. Купка од шишарки и иглица веома је благотворна у случају херпеса, бола у зглобовима, осипа и чирева на кожи.

Лековитост

Од белог бора користе се иглице, пупољци (младе шишарке), кора и смола, а право време за њихову бербу и сакупљање је средина фебруара, а ако је зима блага – и раније. Од иглица и пупљака се праве чајеви и чајне мешавине, сирупи, тинктуре за унутрашњу, а  купке за спољашњу употебу.

Борове иглице се увек користе свеже, јер се дужим чувањем губи део лековитости. Сируп припремљен од њих изузетан је напитак богат каротенима и витамином Ц,  те благотворно делује у случају назеба, против прехлада.  Коришћен је и у лечењу скорбута. Нарочито се препоручује после пада имунитета и за опоравак од тешких болести, када враћа снагу и елен.

Пупољци, младе,  тек формиране шишарке, садрже драгоцене горке и лековите материје. Користе се против упале грла, упорног кашља, бронхитиса и катара ждрела, док се купке препоручују особама оболелим од реуме и артритиса.

Смола се налази на кори. Обилује изузетним етарским уљем које садржи лековити терпентин и камфор. Зато се уз сируп од иглица, у народној медицине често употребљавају препарати од смоле, а најчешће се  користе у лечењу кожних болести.

Борова кора, због лековитих флавонских и многих танинских материја, успешно санира отворене ране, јер  брзо зауставља крварење. Приписује јој се и антисептичко дејство. Најбоља  је кора са горњих делова старијих стабала.

Катран добијен из белог бора има примену у дерматологији и ветеринарској медицини. Користи се против упала, за побољшање стања коже, а против шугавости користе се  лековите масти.

Етарско уље белог бора користи се и споља и изнутра у исте сврхе као и иглице и пупољци. Оно веома често налази примену и у формулацијама козметичких препарата, геловима и солима за купање.

Пречишћено терпентинско уље има сличну  употребу као и етарско, али искључиво споља. Примењује се у виду лековитих масти и гелова, облога, емулзија, уљаних раствора, или за инхалацију.

Чај од борових иглица веома је пријатног укуса и мириса. Спектар његовог дејства прилично је широк јер се показао ефикасним и благотворним пре свега у јачању имунитета, у одвајању и избацивању песка из бубрега, а може да се користи и за испирање грла. Помаже и убрзава избацивање воде из организма, што доприноси регулисању крвног притиска.

Припрема се веома једноставно и брзо. Узмите врх гранчице с двадесетак иглица, проперите и кувајте у пола литра воде, док не прокључа. Оставите да одстоји пола сата, процедите и пијте од два до три пута дневно чај заслађен медом.

За зарастање рана

Благотворно ће деловати тоник од коре која се самеље ситно па дода у топлу воду и меша док се не раствори. Натопљена газа у овом тонику ставља се на рану. Ако се облози држе неколико сати, треба их мењати неколико пута.

Сируп против бронхитиса

Борове иглице садрже доста лековитог етарског уља, због чега се често користе у превенцији болести дисајних органа као што су кашаљ, промуклост, лакши облици бронхитиса.

За припрему мелема против бронхитиса помешајте 300 грама свежих пупољака бора и 200 грама борових иглица, па прелијте преко тога три литра воде и кувајте по следећојшеми: три дана заредом кувајте по два сата, а на крају, трећег дана, када се маса охлади, процедите је кроз газу и измерите, па додајте онолико меда колико има сирупа који је преостао након кувања. Чувајте га у тамној флаши, на хладном и сувом месту.

Одрасле особе треба да узимају три пута дневно по једну кашику, а деца, зависно од узраста, од трећине кашичице до пуне, три пута дневно.

За сируп против бронхитиса неопходно је 100 грама борових иглица, пола литра воде и килограм меда. Припрема се тако што се иглице попаре врелом водом и оставе два сата да стоје на топлом месту. Затим се процеде, а течност се помеша с медом. Дневно треба узимати пет кашика сирупа.

Висок садржај етарског уља квалификовао је борове иглице и за припрему раствора за инхалацију. Две-три шаке борових иглица кувајте пет минута у литру воде, па се инхалирајте 10–15 минута.

Златиборски златни

Познате су многе подврсте белог бора, од којих је најзанимљивији златни бор, чије су младе иглице златножуте. Његово научно име је Pinus silvestris var. Zlatiborica. Расте на Златибору и представља заштитни знак те планине.     Шуме црног и белог бора биле су велико богатство овог краја. Од борова се производио драгоцени катран који се извозио. Ту је и боров луч  за осветљавање просторија,  који су Златиборци продавали по целој Србији. Од бора се могло живети. Био је злата вредан.

У старим књигама записано је да  је по овом бору Златибор добио име. Можда и због црвенкастожуте или златасте, изузетно лековите коре.

Д. Радивојац

Добро јутро број 562 – Фебруар 2019.