Воћари који се определе за технологију гајења боровнице директно у земљишту треба да се придржавају одређених правила. Једно од њих је да за нове засаде нису добра места на којима се дуже задржава вода. Треба избегава и затворене долине, стрме и положаје који су на удару хладних, сувих и јаких ветрова.
– Посебно је значајан избор земљишта погодног механичког састава, а то су иловачаста и песковито-иловачаста – наглашава др Јасминка Миливојевић. – Важна је и њихова pH вредност, која треба да се креће у распону оптималних вредности – 4,2 до 5,0 (максимално 5,5). У оваквим условима примењује се садња у јамиће, који се отварају на удаљености од 1 до 1,5 метара у реду и пуне супстратном смешом састављеном од струготине четинара и киселог тресета у различитим односима. Уколико су земљишта тешка, са високим процентуалним учешћем глине и праха (глиновите иловаче и прашкасто-глиновите иловаче), препоручује се заснивање засада боровнице на гредицама висине 30 до 40 центиметара. Овакав систем гајења спречава појаву забаривања у условима повећане количине падавина, која доводи до гушења кореновог система и отежаног усвајања хранљивих елемената из земљишта.
Зависно од примењеног растојања садње, потребан број садница по једном хектару се креће од 2.200 до 3.300. У пуној родности жбунови гајени у оптималним еколошким условима, а посебно на земљишту погодног механичког састава и pH вредности, дају принос до шест килограма плодова, док се принос по хектару креће од 12 до 15 тона.
