Gljiva Botrytis cinerea koja prouzrokuje sivu trulež, osim vinove loze zaražava i puno vrsta voća i povrća i uglavnom se razvija na plodovima. Najveće štete pravi u područjima s vlažnom i toplom klimom. U vinogradima to je bolest „visokog standarda“, tj. češća je u bujnim špalirima, dok je u zasadima starog, klasičnog uzgoja uz kolac, ređa. Parazit se vrlo rano naseljava u grozdiće, odmah posle cvetanja, ali u tom periodu gljiva je obično saprofit jer živi na mrtvim, odbačenim ostacima cvetova – prašnici, kapice, koji se, ako je loše vreme, zadržavaju u grozdićima. To se ne vidi, ali gljiva je u grozdićima koji nastavljaju da rastu. Tek kasnije, kada se oni zatvore, gljiva postaje parazit i prodire u peteljke, peteljčice i bobice. Pred zrenje dolazi faza „sive“ plesni koja se lako uočava, a tada je za zaštitu obično kasno.
Botrytis cinerea
Znaci zaraze najlakše se otkrivaju u vreme od šarka, pa sve do berbe. Kod belih sorti se na bobicama pojavi pega svetlomrke, a u crvenih sorti crvenkaste boje. Na lastarima siva trulež izbeljuje koru, a ona se razlikuje od kore koju je zarazila gljiva prouzrokovač ekskorioze, zbog koje lastari imaju žućkastu boju.
Ipak, najkarakteristični simptomi su na bobicama, i to u vreme zrenja grožđa. Na njima se javlja sivomrka plesan, od koje se pokožica razmekšava i lako skida. Parazit brzo obuhvata ceo grozd i prelazi na susedni. U vlažnim uslovima, napadnute bobice u potpunosti prekriva siva, buđasta navlaka. Oboleli grozdovi mogu biti i slepljeni. Zahvaćene bobice vrlo brzo propadaju, dovoljno je da prođu svega dva-tri dana od uočenih znakova zaraze. Ako u vreme zaraze nastupi suša, oni se mumificiraju. Kada je od šarka do berbe suvo i lepo vreme, na zaraženom grožđu može da se razvije tzv. „plemenita trulež“. Oštećena pokožica ploda omogućava pojačanu transpiraciju, što dovodi do povećanja koncentracije šećera i pojačane sinteze nekih aromatičnih materija. Kod ove truleži nema buđaste navlake, bobice se malo sasušuju, pa grozdovi imaju izgled suvarka. Od ovakvog grožđa dobija se kvalitetno vino, dok je od plesnivog grožđa vino bez boje, lošeg je ukusa i kvaliteta.
Jača pojava botritisa u vreme sazrevanja grožđa znači da se nije sprečio razvoj gljive, već da je ostala „prikrivena” u bobicama. Drugi put loza se zaštiti u fazi zatvaranja grozdova, i to preparatom koji nije korišćen u prvom tretmanu. Treće tretiranje „pada“ na početak šarka, a četvrto na tri do četiri nedelje pre berbe.
Vinogradari se često žale na kvalitet fungicida, ali ne osvrću se na svoje propuste. I najbolji fungicid neće imati odgovarajuće delovanje ako je tehnika prskanja bila loša. Naime, pored izbora odgovarajućeg fungicida, važno je da se preparat primeni kvalitetno, da se ravnomerno nanese na sve delove loze. Kvalitet prskanja od presudnog je značaja za efikasnost u zaštiti. Veoma je važno da se sredstvo u što sitnijim kapima rasporedi na biljne delove u vidu tankog filma bez nepokrivenih zona.
