У рејонима с благом зимом бресква се може орезивати током читавог периода мировања. У континенталним подручјима овај посао треба од ложити до почетка цветања. Сорте “армголд”, “блек” и “старк ерли глоу” обично се орезују у марту, јер фебруарска резидба знатно умањује принос. Начин и интензитет резидбе прилагођавају се општем вегетативном стању стабала, сортним особинама и облику круне. Неопходно је познавати и доминантан тип родних гранчица. Главни носиоци родности код ове воћне врсте су мешовите родне гране, односно једногодишњи порасти дужине 30 и више центиметара. На њима се пострано у истом нодусу могу наћи два вегетативна и у средини родни или један вегетативни и један родни пупољак. Вегетативни пупољци су мањи, а цветни заобљенији и крупнији.
Бресква развија и мајске китице, цветне, сламасте и превремене гранчице, али и бујне гране познате као водопије. Сламасте гране су слабо развијени и танки једногодишњи прирасти који пострано носе родне пупољке, а на врху вегетативни. Због неповољног односа броја листова и плодови су на овим гранама ситни и лошег квалитета. Превремене гранчице настају из вегетативних пупољака на мешовитим родним гранама у истој вегетацији у којој су ти пупољци формирани. Пострано се на њима налазе родни пупољци, а на врху вегетативни. Од свих воћних врста бресква се орезује најоштрије. Ако се ова мера не би примењивала, животни век стабала био би веома кратак, а род би се премештао ка спољашњим деловима круне.
Прво се просветљава круна, односно избацују поломљене и гране које се укрштају и засењују. Ако је вршни раст бујан, за продужницу се узима вршни летораст и уклањају они који се налазе у његовој непосредној близини. Када је вршни раст слаб, скелетне гране се преводе на бочни летораст. У условима када није било измрзавања, за род се остављају мешовите родне гранчице, умерено бујне, дужине до 50 центиметара, добро здрвењене и са доста цветних пупољака. Размак између њих треба да буде 15–20 центиметара, наизменично у виду рибље кости на скелетним гранама другог реда.
Најбоље је да се мешовите гранчице налазе на двогодишњој грани, или на старијим гранама ако су добро осветљене. У зависности од узгојног облика и бујности сорте, по стаблу се оставља од 30, у гушћем, а до 80 гранчица у класичном засаду. Мајске китице, цветне гранчице, па и превремене гран чице, у потпуности се уклањају. Остављају се само у случају да је било зимског измрзавања пупољака или, када се раније орезују сорте које имају пупољке осетљиве на ниске зимске температуре. Мешовите родне гранчице које су донеле род у потпуности се избацују, или се скрате до прве мешовите гранчице.
Проф. др Зоран Кесеровић
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
