Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Брескви прети пепелница, крушки чађава краставост

Брескви прети пепелница, крушки чађава краставост

278

У нашим крајевима пролеће је ћудљиво, посебно април, када се смењују топли и хладни дани, киша и сунце, а понекад уме да изненади и мраз. Тада су воћари на мукама. Воћке ваља заштитити од више болести, а време нам то често не дозвољава.

Пише: Светлана Мујановић

Од којих болести у овом месецу треба штитити брескву и крушку, питали смо дипломираног инжењера Александра Петковића из ПССС-а у Прокупљу. Упозорио је на то да брескву у овом периоду треба редовно штитити од проузроковача пепелнице, а крушку од чађаве краставости. Најбоље је ако се то ради превентивно, пре појаве знакова болести. А за то је потребно да се познају паразити и климатски услови који им одговарају.

Гљива Sphaerotheca pannosa var. persicae – проузроковач пепелнице брескве – заражава све биљке из рода Prunus. Посебно је штетна за брескве и нектарине, а може населити и бадем и живу ограду. Штете могу бити велике, нарочито на нектаринама, на којима, када је зараза јака, превремено отпадају листови па у јесен на воћкама лоше здрвењавају леторасти који, ако наступи јачи минус, могу да измрзну. Пепелница је итекако штетна и на младим садницама брескве у расадницима.

Гљива заражава све зелене делове – листове, младаре, цветове и плодове. Открива је карактеристична бела навлака која прекрива читаву површину. Заражени зелени ластари временом се суше, штете на плодовима су такође велике, а њихова висина зависи од времена заразе. Највећа је ако се плодови заразе између фазе заметања до величине ораха. На њима пуца покожица и те ранице су улазни отвори за друге болести, међу којима су најчешћи проузроковачи трулежи. На плодовима које гљива зарази, касније се јављају бело-сиве пеге.

Паразит презимљава као мицелија у зараженим пупољцима, из којих се развијају болесни младари, с којих се гљива преноси даље, на друге делове воћке. Ширење заразе може да се спречи резидбом, када се одстрањују све заражене гранчице које се сакупе у врећу, изнесу из засада и спале. У касну јесен и у самом кретању вегетације требало би их опрскати неким од фунгицида на бази бакра, сумпорно-кречне чорбе, а када крене вегетација и уоче се први знаци заразе, могу се употребити фунгициди на бази активне материје тебуконазола, бипиримата, флуксапироксада. Док траје цветање, воћке не би требало штитити.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us