За свако двориште у коме је засађена бреза може да се каже да је лековита башта. Ово листопадно дрво, са неправилном, ретком круном, лако се препознаје по карактеристичној белој кори која се хоризонтално љушти. Када бисмо бирали биљку која толико позитивно утиче на људски организам, бреза би била у најужем избору. Брезе – обична Betula pendula, маљава бреза Betula pubescens и патуљаста Betula nana, припадају породици бреза Betulaceae и све су лековите.
Приликом сакупљања треба обратити пажњу да пупољци буду крупни, а листови мекани. Сок од брезе скупља се крајем фебруара и почетком марта, а кора скида на почетку пролећа и на крају јесени. Листови брезе садрже високе концентрације танина, сапонина, горких материја, али и киселине, смоле, витамин Ц. У мањим количинама садрже и етарско уље, као и минералне састојке – калијумову со и калцијум. Етарско уље лисних пупољака посебно је важно јер повољно делује на дисајне путеве, а добија се дестилацијом, уз помоћ водене паре.
Од пупољака и листова брезе припрема се чај, али без кувања! Једноставно се прстохват пупољака и листова прелије шољом вреле воде, а затим процеђено пије. Овако добијен чај показао се као један од најбољих природних диуретика. Препоручује се и за растварање бубрежних каменчића, као и за спречавање оболевања органа у којима се сакупља сувишна вода у организму (бубрези, бешика, јетра, зглобови…). Истовремено, чајеви од листова и пупољака успешно подмлађују ткиво и убрзавају зарастање чак и дубоких рана, без ожиљка.
Бреза, такође, побољшава концентрацију, јача пажњу и снажи организам. Комбинован чај од брезовог лишћа и реса препоручује се за излучивање мокраће, елиминисање киселине из организма, лечење грознице и реуматских болести. За лакше мокрење препоручује се и узимање по једне кашике ситно самлевених листова брезе три пута дневно. Важно је напоменути да треба да се припреми непосредно пред употребу.
