Цветни пупољци малине образују се крајем лета и током јесени. Ово је дуготрајан и веома сложен процес, који се на новим изданцима завршава тек пред цветање. Због тога је потребно обезбедити све услове за његово одвијање јер од тога зависи родност у предстојећој вегетацији. Малињаке ваља редовно неговати, а посебно их не треба запостављати у периоду од бербе до завршетка вегетације. Важно је створити што повољније услове за развој квалитетних и здравих изданака који ће донети род следеће године.
Правилна заштита малине од болести и штеточина ће сачувати листове, неопходне за стварање и коришћење хранива у процесу образовања цветних зачетака. Стручњаци препоручују програм заштите који обухвата једно зимско третирање у време пуцања пуољака, четири пролећна, потом једно прскање после бербе, које се у случају потребе може поновити, и једно у другој половини септембра, односно почетком октобра. Често се наводи да су прва два третирања после бербе плодова најзначајнија јер је то период најинтензивнијег развоја проузроковалча болести и штеточина и њиме се обезбеђује да изданци здрави уђу у зиму. Оно које се примењује непосредно после завршене бербе и уклањања старих изданака (јул-август) намењено је сузбијању болести листа и стабла, гриња, малинине мушице и муве галице. За сва третирања препарати се користе у складу с препоруком стручњака.
Временски услови често могу бити ограничавајући фактор за правовремену заштиту. Према наводима стручњака, уколико се третирање ради на температури ваздуха вишој од 25 степени може доћи до појаве ожеготина на вегетативним деловима. Такође, на високим температурама долази и до испаравања носача активне супстанце, због чега се честице пестицида смањују, лошије пријањају и више су изложене дејству ветра. Да би се избегао негативан утицај великих топлота у летњим месецима третирање засада треба радити у раним јутарњим или касним послеподневним сатима.
Неопходна мера у малињаку после бербе је и уништавање корова. Уколико се изостави, они ће бити конкуренција остављеним изданцима у храни и води, која је најпотребнија малињацима у јулу и августу, а добра су подлога за развој штетних организама. По правилу, не би требало користити хербициде у засадима док се малина добро не укорени. Последњих година неки хербициди у мањим дозама употребљавају се одмах после садње. Овде треба бити веома опрезан и не употребљавати их без претходне консултације са стручним особама. У родним засадима где се комбинују механичке и хемијске мере, хемијске мере би требало примењивати само у појасу ширине 0,5 метара са једне и исто толико са друге стране реда.
Почетак и ток образовања цветних пупољака малине зависе и од влажности ваздуха, количине храњивих елемената у земљишту, времена и начина ђубрења, старости малињака… Од еколошких чинилаца највећи значај имају светлост, топлота и вода. У условима велике засењености овај процес се отежано одвија, јер засењени листови стварају мање угљених хидрата који су неопходни за његово одвијање.
Све неопходнија мера је и наводњавање, нарочито ако је лето сушно, а малињак подигнут на лаком и пропустљивом земљишту. Такво земљиште лако губи воду, што утиче на то да изданци за наредну годину смањују раст и често не достижу потребну висину, а и мање их има. Заливање се посебно препоручује у засадима у којима су изданци касно закинути (пред бербу). Не сме се дозволити исушивање површинског слоја до дубине на којој је највећа маса корена. Међутим, и овде је потребан опрез, односно са заливањем не треба претеривати, јер вишак воде доводи до одлагања процеса образовања цветних пупољака. Умерена влажност утиче на његово правилније и брже одвијање. Такође, рани јесењи мразеви могу оштетити недозреле изданке, посебно ако су касно прихрањени азотним ђубривима или ако је касно обављено наводњавање.
Препоручује се да одмах после бербе започне резидба, односно да се исеку изданци који су донели род и оставе неколико дана да свену. Уколико су у том периоду високе температуре, могу се исећи и оставити на жици да би правили хлад новим изданцима, а касније их изнети и обавезно спалити. Ако би се одсечени изданци одмах изнели из засада онда би се млади, који су до тог момента расли у засени, изложили јаком осунчавању, што може довести до појаве ожеготина на листовима и стаблу. Најбоље је да се одсечени изданци из засада износе када је облачно време, или у јутарњим и вечерњим сатима. У таквим условима они који ће донети род наредне године постепено се прилагођавају временским приликама.
Резидбом се смањује опасност од развоја болести и штеточина. Такође, побољшава се проветравање и осунчавање изданака који ће следеће године донети род. Они боље дозревају, имају више хране и воде, која им је потребна да би се до краја вегетације довољно развили и створили цветне пупољке.
Пожељно је да млади изданци имају усправан раст, па је корисно привремено их подићи између жица или постављеног канапа и привезати. Приликом тога важно је да се равномерно распореде да би се обезбедило добро проветравање, односно смањила могућност заразе. Такође, привремено подизање младих изданака се препоручује и ради бољег распореда честица пестицида приликом третирања засада после бербе плодова. У јесен они се ослобађају везива. Ако их има превише, потребно је и проређивање, уз вођење рачуна да их остане довољно за наредну годину.
С. Малиновић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
