Текст и фото: Биљана Ненковић
Једна од ретких намирница која остаје свежа током целе зиме свакако је бундева. Овај предиван и за здравље драгоцен плод јесени стигао је у Европу из Јужне Америке, али се толико одомаћио, да данас бундеву називају и “српском бананом”. Једна је и од најатрактивнијих намирница, не само због нутритивних вредности, него и због живописне наранџасте боје, али пре свега због ненаметљивог и истовремено непоновљивог укуса.
Једина мана бундеве јесте у томе што се недовољно користи на трпези, али на сву срећу, све је чешћа у баштама и вртовима. Нарочито су за њу заинтересовани хобисти, који из чисте радозналости узгајају и по неколико врста тикава.
Анђелика
У последњих неколико година у баштама у Србији појављују се најразличитији облици и боје бундева за које раније нисмо ни чули. Знали смо за нашу лудају, али појављују се сорте које задивљују лепотом и колоритом. И укусом, наравно. Једна од њих је Анђелика, мала мускатна бундева пореклом из Француске. Декоративна је и јестива, има округао плод, тежине до два килограма и ребрасту кору бледонаранџасте боје. Унутрашњост јој је тамнонаранџаста, веома је сочна и слатка, те је због тога интересантна за кување компота.
Butter Nut – мушкатна
Издужена је, крушколиког облика и код нас је углавном зову мускат тиква. Ова бундева нарасте око два килограма, има тамнонаранџасту меснату унутрашњост, слатког је и изразито кремастог укуса. Пече се, али може да се једе пресна. Од ње се праве крем супе, колачи, пите, мафини, кашице за бебе, пекмези, мармеладе. Карактеристично за њу је да је и кора јестива, а може да се чува и до две године.
Хокаидо
Атрактивна је и живописна, мале тежине. Има дебелу кору јарконаранџасте или скоро црвене боје. Пореклом је из Јапана, а одликује се врло ароматичним и слатким месом. Подједнако се користи у сланим и у слатким јелима. Има веома леп орашаст укус. Незаменљива је за крем супе и потаже, али од ње може да се прави и сок.
Турбан тиква
Турбан тиква је и декоративна и јестива. Назив је добила по уједначеним „браздама“ сличним том одевном предмету, с испупчењем на врху. Нарасте и до пет килограма. Кора јој је шарена, а месо жутонаранџасто и врло ароматично. Идеална је за печење, а може да послужи и као декоративна посуда за сервирање хране.
Принчева круна
Кора ове тикве је танка и сива, а месо сочно, тамнонаранџасте боје. Садржи велике количине дијеталног влакна – пектина. Једе се печена, кувана, у колачима, питама, компотима. Укус подсећа на кестен.
Домаћа тиква – аутохтона
У питању је тиква која се код нас у прошлости најчешће сејала у кукурузу, заједно с пасуљем. Била је то такозвана комбинација три у један. Наиме, на истој парцели се сејао кукуруз, пасуљ тетовац и ова тиква. Доласком хербицида за прскање корова у кукурузу, ова тиква је престала да се сеје, те је данас имају ретки појединци. Реч је о сорти коју је некад имало скоро свако домаћинство. Врло је отпорна на зимско складиштење, чак и ако стоји напољу, на отвореном. Њоме се најчешће хранила стока, јер има високу хранљиву вредност. Такође, од ње су се правиле пите и пекла се у рерни. У стара времена за празнике је била неизостaвна. Сејала се у скоро свим крајевима Србије, као и у неким селима у Босни. Одликују је крупни плодови и и јаркoнаранџаста боја коре.
Петровчанка
Такође стара сорта бундеве која се некада узгајала у Србији. Реч је о такозваној белој бундеви. Углавном се користи за печење у рерни, јер је веома слатка и није воденаста. Има изузетно висок садржај витамина Ц. Има веома дебео зид, а одликује је велика родност и крупни плодови, који могу да нарасту и до 20 килограма.
Салата од бундеве и поморанџе
Састојци:
300 грама нарендане бундеве
2 поморанџе
1 лимун
мало шећера
Бундеву изрендати на крупно ренде, а поморанџе исећи на коцке. Прелити све соком од лимуна и још једне поморанџе и додати шећера по укусу. Ова освежавајућа салата може да се служи после оброка, као слаткиш, а може и као ужина.
Помфрит од бундеве
Састојци:
1 кг бундеве
2 дл млека
100 г брашна
150 г презли
јаја
зачини
Бундеву исећи на штапиће и додати у прокувано млеко. Кувати на тихој ватри 5-6 минута. Штапиће оцедити на решетки, посолити и побиберити. Сваки уваљати у брашно, јаја и презле. Пржити у дубоком уљу и служити топло.
