У нашем телу се налазе милиони бактерија и других страних организама од којих су неки потребни и корисни, али има и оних који лоше утичу на наше здравље. Можемо да постанемо стални или привремени домаћин за неких 150 до две хиљаде врста паразита, а како лековито биље може да нам помогне у борби против њих објашњава народни травар и новинар Момчило Антонијевић.
Постоји неколико ефикасних биљних лекова за борбу против паразита, али се морају користити уз надзор лекара. Али уколико сумњамо да имамо паразите и имамо неке симптоме који би могли да укажу на то, обавезно се треба обратити лекару, наглашава Момчило Антонијевић.
У борби против пантљичаре једна врста папрати која се зове навала је најефикаснија, али њу никако не би требало самостално користити код куће, напомиње Антонијевић.
– Она је заиста најефикаснија, али уколико се неправилно употребљава врло лако може да дође до привременог или до трајног слепила, па чак и смрти. Тако да навала остаје нешто што се користи уз стручну употебу и немојте да је практикујете код куће – наглашава народни травар.
Међутим, постоји нешто мање ефикасна, али изузетно безбедна и здрава биљка – бундевино семе. То је један од најбољих биљних лекова за борбу против цревних паразита. Фармаколог, академик Јован Туцаков, тврдио је да би било добро да дневно, уколико сумњамо на паразите, поједемо 100 грама сировог семена бундеве, деца нешто мање.
– Када се поједе 100 грама сирових, несланих семенки бундеве, после два сата се узима рицинусово уље као лаксатив и пантљичаре се избаце. Ова терапија се практикује три дана заредом – објашњава Антонијевић.
Бели лук поред свих других благодети има и јако антипаразитско деловање. Он осим што може да се једе, може да се користи и у облику клизме. Чај се добија од 30 грама белог лука који се прелије са пола литра кључале воде. Остави се да се прохлади и попије се млако. Користи се за клистирање и тиме бели лук показује своје снажно деловање на паразите, истиче народни травар.
Једно корисно истраживање бавило се антивирусним деловањем састојака из коре дивљег нара и показало је да чај од коре нара има потенцијал у лечењу вирусних инфекција, посебно грипа и херпеса.
– Али оно по чему је најпознатији чај од коре нара је његово антипаразитско деловање. Чај помаже да се избаци пантљичара и вековима се употребљава у ту сврху и сматра се једним од најбољих и најефикаснијих средстава против паразита – објашњава Антонијевић.
Чај од коре нара треба употребљавати веома умерено и пажљиво и строго се придржавати прописаних доза. Још Хипократ је знао да чај од коре нара успешно зауставља дизентерични пролив и препоручује се као последњи, најјачи лек за заустављање пролива. У ту сврху је сасвим довољна једна шоља чаја, а све захваљујући високом проценту танина у кори.
Дивљи оригано, вранилова трава и ртањски чај су биљке које у својим етерским уљима садрже две супстанце – тимол и карвакол, а пре свега карвакол је показао јако деловање у борби против паразита. Ако желимо превентивно да делујемо против бактерија, вируса или паразита, онда се пију две до три шоље чаја од дивљег оригана, вранилове траве или ртањског чаја.
– Јако добро делује и босиљак и то би могла да буде јако добра комбинација. Треба поменути и пелин који јако добро делује против различитих врста паразита – додаје Антонијевић.
Пију се две до три шоље чаја од пелина, који јесте горак, али се пије обавезно пре јела и обавезно незаслађен.
Слично делује и биљка вратић, али и она и пелин спадају у групу оних биљака које могу бити и ризичне уколико се не користе правилно. Труднице, на пример, никако не би смеле да користе ни једну од ове две биљке, као и људи који имају чир на желуцу или дванаестопалачном цреву.
Бухач је биљка која се изворно користи као биљни инсектицид, али има супстанцу пиретрин који се бори против ваши и бува, али се показало и да јако добро делује против цревних паразита, а за нас је потпуно безбедна.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
