Čačanska rana- jagode detinjstva se vraćaju u modu
Autohtona sorta jagoda „čačanska rana“ retka je na srpskim njivama i skoro da je više niko i ne gaji. Jedan od malobrojnih proizvođača, Ivan Lukić, iz Donje Sabante kod Kragujevca, nasledio je ovu proizvodnju od bake i dede i ne pomišlja da je zameni sa nekom drugom sortom. Priznaje da se sa čačanskom ne može računati na ogromne prinose i zaradu, ali zbog tradicije ne želi da se odrekne slatke, sitne i mirišljave jagode. Da bi povećao prihode, osmislio je i novi proizvod- jagode u saksiji.
Ivan Lukić je srednja generacija porodice koja je odana autohtonoj sorti jagoda. Kaže da je većina odustala od ove domaće sorte i prešla na italijanske i turske zbog većih prinosa. Čačanska se u gazdinstvu Lukića gaji skoro pola veka i to iz više razloga, ali i na više različitih načina – na otvorenom, u plasteniku i u saksijama.
„Čačansku ranu su gajili moji baka i deda, zatim moji roditelji, a ja nastavio sa svoje troje dece. Nekako sam emotivno vezan za ovu sortu, a ni prihod nije loš. Nisam se preorijentisao na uvozne sorte, jer je ova vrsta veoma otporna. Ne zahteva nikakav hemijski tretman. Najvažnije je da ima miris i ukus prave jagode, kakve pamtimo iz detinjstva i kupci to znaju da cene. Uvozne sorte imaju ujednačene plodove i lepe su na oko. Naše su sitnije, ali slađe i mirišu. Zato su idealne za slatko i džemove. Plasman na tržištu nije nikakav problem, uprkos konkurenciji sa jagodama koje izgledaju kao sa fotografija, kaže Ivan Lukić.
Ova sorta nije bez mana, dodaje ovaj proizvođač. Rod nije svake godine isti i mora da se gleda u nebo. Tim pre što jagodu uglavnom gaji na otvorenom.Čačanskarana ne voli preterano kišna proleća, te su u takvim uslovima preporučuje obavezno razređivanje lisne masne i odstranjivanje trulih plodova.
„Trulež treba odstraniti. Gde je jedna jagoda trula, povući će i ostale. Treba razrediti i bokor da što više sunca dopre do plodova. Tada su slađe, jer zna se da jagoda u vreme dozrevanja voli sunce, dodaje Ivan.
Manji deo proizvodnje Lukića je pod plastenicima, ali su ulaganja dosta veća. Da bi izbalansirao rashode i prihode, odlučio je da tržištu ponudi jagodu u malo drugačijem pakovanju.
„Pre dve godine sam počeo da je rasađujem u saksijama i nudim kupcima. Ispostavilo se ima dosta zainteresovanih. Prošlog proleća prodali smo preko 2.000 saksija. Interesantno je da je kupuju podjednako i gradski i seoski domaćini. Nekima je to dekoracija u žardinjerama, umesto cveća, a nekima i način da se na brzinu i u prolazu zaslade, dodaje Ivan.
Lukić svoj zasad jagoda ne prska nikakvim pesticidima, ni herbicidima. Korov plevi ručno, što je u njegovom slučaju moguće, jer ima malu parcelu. Mušterijama u Kragujevcu i Jagodini nudi isključivo zdrave i netretirane plodove, koji rastu na preko 500 metara nadmorske visine. Oblast u kojoj živi i gaji jagode kilometrima je daleko od fabričkih i drugih zagađenja.
Sorta čačanska rana stvorena je 1968. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku. Selekcionari ove sorte bili su dr Asen S. Stančević i prof. dr Petar D. Mišić. U zvaničnom opisu karakteristika tvorci su je opisali kao jednorodnu sortu umerene bujnosti, koja stvara dosta živića. Vegetacija kreće rano, zrenje traje oko 20 dana. Veoma je otporna na pegavost lista (prouzrokovač Mycosphaerellafragariae (Tul.) Lindau) i verticilijum (prouzrokovač Verticilliumalbo-atrumReinke et Berth).
Daje plod srednje krupnoće čija je masa oko 12 grama. Boja ploda je plameno- crvena, a mesoje čvrsto, skoro bez šupljine. Ukus ove jagode je vrlo aromatičan i sadrži 7,2% šećera i 0,7% kiselina.
Sazreva rano, već krajem prve dekade maja i dobro podnosi transport. Tokom godina pokazala je odlične rezultate u različitim uslovima gajenja, a pogodna je za upotrebu u svežem stanju, smrzavanje i preradu.
Pre pola veka, kada je nastala bila je veoma popularna i najzastupljenija kod proizvođača. Tada se na njivama nije mogla naći nijedna druga sorta, ali vremenom su je potisnule italijanske i turske sorte, koje se sada pretežno gaje u srpskim zasadima.
Biljana Nenković
