Ковачке ватре у Србији полако се гасе. Ударци чекића о усијано гвожђе, наслоњено на наковањ, ретко се чују. Још само поједини ентузијасти потпалиће ватру и исковати понеки предмет, више за своју и душу комшија и пријатеља, него за тржиште.
Ковачки занат, давних дана веома цењен и драгоцен, захтева огроман физички напор и изузетну снагу ковача. Услуга ове врсте некада је постојала у скоро сваком селу, без ње се није могло, али је технологија напредовала и донела нове, савремене алате. Данас, пнеуматски чекићи у великој мери олакшавају посао и убрзавају процес израде и поправку алатки, а драж ватре и одјек чекића који удара о ковано гвожђе сада је привилегија ретких појединаца.
Таква је ситуација у Србији. Али, у европским земљама вештина ручног ковања и даље је на цени и руком ковано вреди, кажу упућени, четири пута више од индустријског производа.
Што не могу Срби, плаћају Швајцарци
Саша Јовановић из Багрдана код Јагодине један је од ретких који још увек пали ковачку ватру, али за његовим уникатно искованим производима нема потражње у Србији. Он је трећа генерација у породици која негује ковачки занат. Вештину ковања, коју последњих деценија замењују ЦНЦ машине, научио је од оца и деде. Иако нема формално ковачко образовање, у време транзиције управо му је овај занат обезбеђивао егзистенцију. Али не у Србији, већ у Швајцарској.
– Радио сам неколико година код Швајцарца који је рестаурирао старе ствари, црквене предмете, браве и израђивао предмете по наруџбини. Тамо се заиста цене уникати и ручни рад. Машине јесу узеле примат, али с друге стране, они који знају ручно да раде цењени су и плаћени у рангу докторске плате. У Србији су ретки они који хоће да плате ручно ковани предмет по цени која му заиста и припада. Познато је да ковачи одавно не праве потковице, мотике, кљусе или лопате, већ више правимо украсне и употребне предмете за кућу. Некада је било незамисливо да сељак крене у њиву а да не понесе секирицу. Данас иду трактором и та алатка им није неопходна – каже Саша Јовановић.
А колико кошта ковачки креативан и напоран рад прочитајте у наставку текста.
