Као некадашња мочварна област Сомбор и његова околина су „на зелену грану“ изашали тек када је овај део Војводине прошаран каналском мрежом, која је одвела воду за равнице и за собом оставила невероватно плодну земљу, чернозем.
Данас, када је северозапад Војводине, којем је Сомбор административни центар, прокрвљен са око 200 километара каналске мреже од које је велик број и плован, сами канали и његове обале представљају и огроман туристички потенцијал.
Визију канала као окоснице туризма, сами становници Сомбора и околине су одавно препознали, па су каналске обале просто начичкане викенд насељима којима доминирају и скромне викендице, достатне тек за једног или двојицу заљубљеника у спортски риболов, али и праве виле које могу да приме далеко већи број оних који су намерни да уживају у нетакнутој природи канала, али и самог Дунава који је окосница каналске мреже.
Међутим, систем канала који је почео да се изграђује још у 18. веку има далеко више потенцијала, чега је свесна и локална самоуправа, па су се тако ових дана сомборски градоначелник Антонио Ратковић и начелник Западнобачког округа Горан Нонковић, заједно са сарадницима састали са директором Агенције за управљање лукама Вуком Перовићем и саветником за одрживи туризам у Влади Србије Марком Бајићем. Повод за састанак било је успостављање сарадње између Града Сомбора и Агенције за управљање лукама на заједничком раду на уређењу управљања речним и каналским токовима на територији града, што је од посебног значаја, будући да је територија Града Сомбора место на коме Дунав улази у Србију и где започиње неколико битних каналских токова.
Извор: Дневник
Фото: ЈВП „Воде Војводине“
