Питање „да ли јести месо или не?“ није ново нити резултат савремених трендова, како се обично сматра. Заокупљало је медицинске стручњаке од настанка медицине. Укратко, да ли ћемо бити јачи и здравији ако једемо месо или ако га не једемо? Преци који су умирали од глади ако не нађу ништа за јело у природи без сумње нису имали сличну дилему.
Међутим, од оног периода кад је људска врста започела култивисање биљака и гајење животиња за јело – чиме је практично и настала цивилизација, јавила су се и различита гледишта, нарочито тамо где је хране било довољно. Чак су и мишљења лекара по овом питању подељена упркос свим истраживањима која су икад спроведена. Док су популарни часописи и друштвене мреже пуне описа благодети исхране без меса, само неколико страница даље доносе раскошне рецепте за свечано јело од меса.
Стоматолози имају само једно питање – који нам је зуб најјачи у вилици? Очњак, неми али видљиви сведок да су људи у историји настанка своје врсте итекако јели месо, за почетак сирово (које су глодали до костију), а тек касније печено, пржено, гриловано или поховано. Овај тренд се, барем у Србији, задржао до данас, месо се једе кад год је могуће. Стандард породице још се мери количином меса коју породица поједе месечно, а не количином јабука или зелене салате.
Све бројније сиромашно становништво жали се што не може себи да приушти месо, ретко спомиње како не може себи да купи јагоде. За празнике се припрема, ко може, највећа могућа количина печеног меса док се сва остала храна – поврће, воће, хлеб, колачи, сто предјела и салата – рачуна као додатак. Месо се сматра основом здравља и снаге, нарочито за мушкарце који раде тешке физичке послове. Чули смо за цивилизације које хиљадама година не једу месо, што је пракса у већем делу Индије, где се људи хране воћем, поврћем и житарицама и много се чудили таквим подацима.
У Европи, вегетаријанство су заговарали још Питагора и Сенека у античко доба, а после њих и многи знаменити људи да би већина становништва ипак остала одана исхрани месом, кад год је могла да га набави. Религије не нуде децидан одговор, јер, иако све подразумевају пост, што значи исхрану без меса у одређеном периоду, обично пред велике празнике, ниједан пост не траје целу годину него постоје дани, недеље и месеци кад је једење меса допуштено и највећим верницима.
У медицини, месо је током двадесетог века било „оптужено“ за читав списак болести да би каснија истраживања показала да од истих болести обољевају и људи који месо не једу. С једне стране, познат аргумент гласи: никако исхрана без меса, јер, месо је неопходно за добру крвну слику и опште стање организма, нарочито кад су у питању деца и млади, уз помињање гвожђа, витамина и протеина који се налазе у шницли. С друге стране, ти исти лекари препоручују својим старијим и озбиљно болесним пацијентима да некако, ако могу, смање количину меса у исхрани и окрену се биљкама.
Здрава особа која је одлучила да се храни вегетаријански, ради превентиве болести или из верских и етичких разлога, још увек је овдашњој околини, у најмању руку, необична, чак иако је у питању светски познат спортиста. Понуда ове хране у већини ресторана прилично је скромна и немаштовита премда историја исхране на овим просторима нуди више него довољан избор јела у којима нема меса. Овде је шанса за предузетнике, да бројној или мање бројној категорији потрошача вегетаријанаца понуде што бољи избор намирница.
Док стручњаци неопозиво не утврде каква исхрана је најповољнија за становништво, а биће им потребно времена, изгледа, неопходно је најпре решавати питање глади. Кад људи могу да бирају да ли ће јести месо или пропагирати биљну исхрану, биће им лакше да одлуче шта им прија, шта им користи, а шта желе за оброк.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
