POLEGANJE POGUBNO ZA MLADE BILJČICE
Proizvodnja rasada je zahtevna, jer su biljke izložene napadu raznih parazita, prouzrokovača bolesti koji mogu dovesti do propadanja svih biljaka. Jedno od takvih oboljenja je takozvana crna noga rasada, a izazivaju ga razne gljive iz roda Olpidium, Pythium, Rhizoctonia. Za sve njih je zajedničko da žive u površinskom sloju zemljišta i uglavnom se razvijaju na mrtvoj organskoj materiji.
Biljke naglo venu i poležu
Okidač za njihovu pojavu na mladim biljkama je velika vlažnost zemljišta. Često se uočava na rasadu paprike, paradajza, krastavca, zelene salate, kupusa, patlidžana, kao i raznog cveća. Da pojasnimo još jednu činjenicu. Crnu nogu, u praksi i nauci prihvaćen naziv za bolest ponika i mladog krompira, izazivaju bakterije, a ne parazitne gljive, a i ona je, kao i ova, u narodu pogrešno nazvana bolest, izuzetno opasna.
Za bolest je karakteristično da, na izgled bez valjanog razloga, biljke naglo venu i poležu. Javlja se od klijanja i dalje u toku rasta mladog povrća kada su tkiva nežna i osetljiva. Gljive prekidaju vezu između korena i nadzemnog dela, tkivo postaje tamno, nekroza prstenasto zahvata biljku od osnove pa se širi na stablo i koren. Zaražene biljke prepoznaju se po smanjenju čvrstine listova koji postaju opušteni i žuti, biljke gube turgor i poležu. Čim se pojavi na jednoj biljčici, bolest se širi na čitav rasad jer, kako smo već napomenuli, prouzrokovači ove bolesti žive u površinskom sloju zemlje.
Kako bi sprečili pojavu bolesti potrebno je, pre svega, da poznajemo uslove koji gode parazitima, prouzrokovačima zaraze. Na prvom mestu to je pregusta setva kojom je onemogućeno normalno provetravanje, a kojom se zadržava i visoka vlažnost u leji s rasadom.
Pažljivo birati supstrat, seme i sortu
Supstrat za setvu treba da je kvalitetan i dezinfikovan, da se koristi samo zdravo i dezifikovano seme koje ima visok procenat klijavosti i da se seju otpornije sorte. Ne preterujte sa zalivanjem i obezbedite dobru ventilaciju. Biljke treba da imaju dovoljno svetlosti za svoj rast i razvoj. Posude za setvu, alat i prostor treba na početku, a nije na odmet i na kraju sezone, iznova dezinfikovati.
Sledeći korak je kvalitetna zaštita. Mogu se koristiti hemijska i prirodna sredstva. Izbor fungicida je solidan, to su uglavnom sistemični preparati koji se koriste neposredno posle setve, kada biljčice niknu i posle pikiranja, odnosno kada se pojavi prvi pravi list (lubenice). Prirodna sredstva imaju preventivno delovanje. Ona ne mogu da unište parazite kada već prodru u biljke. Kao deo preventivnih mera može se svakih sedam dana rasad zalivati rastvorom sode bikarbone, umesto čistom vodom. Priprema se od 200 ml vode i jedne kašičice sode bikarbone. Sve se dobro promeša i zaliva, ali ne natapa. Drugi prirodni fungicid su ljuske od crnog luka. 20 g se prelije jednim litrom vode i ostavi 24 sata. Ovim rastvorom se mogu prskati biljke i zalivati zemlja. Umesto ljuski luka, može se koristiti neven. Za zalivanje umesto vode može se koristiti rastvor belog luka koji će, osim fungicidnog, imati i insekticidno delovanje.
Kada se bolest pojavi na pojedinačnim biljkama, dobro je pomešati pepeo i ugalj u prahu u odnosu 1:1. Ovom smesom se pospe površina supstrata. Može se koristiti samo pepeo ili vermikulit. Sloj je tanak, tek dva do tri milimetra, a ima ulogu da usvoji višak vode i spreči dalje širenje gljiva koje izazivaju bolest.
Piše: Svetlana Mujanović
