Бресина, чобер, чубрика или чубрица (Satureja hortensis) је једногодишња биљка с изразито развијеним кореном. Стабљика нараста до 40 цм, углавном је грмолико разграната, с гранама које су одрвењене при дну. Листови си уски и затупљени. Цветови су на краткој дршци, чашица је звонаста, зелена или љубичаста, цветни венчић је љубичаст, ружичаст или бео, фино пахуљаст. Прашници једва прелазе преко венчића. Има мирис и укус као бибер, те се неретко употребљава као његова замена. Најчешће се користи приликом припреме варива и јела од кромпира и због карминативног деловања неизоставан је зачин у јелима од махунарки. Има важну примену и у биоузгоју – посађен уз махунарке појачава им укус и штити их од лисних вашију.
Цвета крајем јуна до почетка августа. Расте слободно у природи на каменитим и шјунковитим обронцима у источном Средоземљу. У средњој Европи узгаја се као зачинска биљка, али расте и као самоникла у близини поља, на железничким насипима и гробљима. Неопходна су му растресита земљишта, богата хранљивим састојцима. Потребна му је и топлота, те су осунчани положаји најприкладни за узгој. Изразито је осетљив на мраз. Током суше обилно се залива, али само водом чија је температура једнака температури ваздуха.
Употребљава се читава биљка (Herba saturejae или Herba cunilae sativae) или листови (Folia saturajeae). Бере се два пута. Најбоља биљка као зачин и за лековите сврхе је она која је убрана непосредно пре цветања, док се друга берба може обавити у пуном цвету. Приликом бербе за кућне потребе, биљка се одреже изнад земље, повеже у снопиће и суши у сеновитом и прозрачном простору (таван). Потпуно осушена биљка, осим дебелих одрвенелих делова стабљике, фино се изреже и спрема у стаклене посуде, непропусне за ваздух и светло.
Лековита својства чубра
Још од античких времена важио је за лековиту биљку. Стари Римљани и Грци сматрали су да је чубар афродизијак.
Углавном се употребљава као карминатив, за ублажавање цревних и желудачних грчева и као средство за ублажавање надражаја на повраћање. Благотворно делује на рад јетре и жучи. Употребљава се и као експекторанс и средство за ублажавање менструалних тегоба. Доказано је да његово уље инхибира раст Candide albicans. Садржи карвакрол, цимол, фенол, беланчевине, масти и угљене хидрате. Ефикасан је и у случају шећерне болести, јер се конзумирањем чаја знатно смањује јак осећај жеђи који је уобичајен за ову болест. Успешно се примењује и као чај против цревних глиста. Неповољне последице које проистичу после конзумирања бибера, као нпр. пренадраженост слузнице црева и осећај жеђи, не појављују се приликом конзумирања чубра.
