Опште је заступљено мишљење да уситњен посед има читав низ негативних страна. Углавном се ради о парцелама које се не налазе уз економска дворишта и домаћинства. До њих треба стићи пре самог спровођења пољопривредних радова. Уситњеност парцела често је разлог и за ,,неопредељеност“ или неспецијализованост самог газдинства за одређени вид производње. Најчешће се регистровано пољопривредно газдинство бави већим бројем линија производње, често несродних. Неретко се срећу мешовита газдинства која подједнаком снагом покушавају да остваре максимум у воћарству, ратарству, сточарству….и то на поседу који није превелик.
Разноврсна производња на малом поседу помогла је, и даље помаже, очувању природе у којој сви живимо и радимо, и произвођачи и потрошачи. Колико толико смо успели да правилно располажемо земљиштем, водама и да очувамо квалитет наших производа, којих можда нема у огромним количинам, али су разноврсни, препознатљиви и тражени. Индустријализација je често праћена монокултуром, великом употребом пестицида, раздваја се биљна и сточарска производња.
Предност наших газдинстава је чињеница да се већином врши диверзификација усева. Ро значи да се у склопу сваког пољопривредног газдинства сеју се бар три различите биљне културе, није заступљена монокултурна производња, и врши се ротација усева, односно, поштује се плодоред.
У Србији имамо битан удео земљишта у склопу пољопривредног газдинства које сваке године остане непосејано. Такође, законском регулативом, јасно су заштићене обрадиве ораничне површине од масовне урбанизације и искључивања из производње. Да је ситан посед можда наша предност, а не недостатак, говори и чињеница да један део пољопривредно успешних европских земаља такође располаже малом величином просечног поседа. Тако је у Италији посед у просеку мањи од 5 хектара, као и у Грчкој, и то на више од 60 одсто газдинстава, или у Шпанији на скоро половини укупних газдинстава.
Решење је можда у јачању прерађивачких капацитета базираних на аутентичним и квалитетним, пре свега здравим производима који су карактеристични за мањи посед. А да би се земљиште опоравило потребно је да се седам одсто земљишта у склопу пољопривредног газдинства сваке године остави под угаром, непосејано или да се искористи за формирање заштитних зелених појасева – живица или да се евентуално пошуми.
Р. Д. Ј.
