ПСС “Институт Тамиш” из Панчева заједно са Семенарском асоцијацијом Србије, а под поровитељством Министараства пољопривреде, шумарства и водопривреде завршило је пројекат у чијем фокусу је била употреба сертификованог семена. Назив пројекта је “Креирање стратегије повећања употребе сертификованог семена у Републици Србији и подизање свести пољопривредних произвођача о значају коришћења сертификованог семена, производњи здравствено безбедне хране, уз поштовање принципа одрживости, предавач
Како каже дипл.инж. Маја Судимац из ПСС „Институт Тамиш“ из Панчева, пољопривредни произвођачи несертификовано семе користе веома често и из њиховог угла то је вид смањења трошкова производње, али то је само краткорочна добит. Овај пројекат говори о дугорочним последицама које морају бити сагледане са свим квалитетима и вредностима које носи сертификовано семе.
Пројекат је започет анкетом која говори о структури укључених газдинстава, колико анкетираних произвођача користи сертификовано семе или оно са тавана код производње одређене биљне врсте – пшенице, соје и луцерке. Анкетом је обухваћено 2.101 газдинство. Највећи број анкетираних газдинстава обрађује до 50 хектара земље када је о пшеници реч, а доминирала су газдниства са мање од 5 хектара и 5-10 хектара обрадиве површине. Резултати анкете показују да 62,5 одсто газдинстава од укупног броја узорака користе 100 одсто сертификовано семе пшенице и то највише пољопривредници који обрађују 50-100 хектара, 4,4 одсто пољопривредника уопште не користи сертификовано семе, и то су пољопривредници из категорије до 10 хектара, односно мање од 5 хектара. Од укупног броја газдинстава која обрађују више од 100 хектара, половина користи 100 одсто сертификовано семе.
Код газдинстава која користе семе са тавана 87,1 одсто сеје сопствено произведено семе, док 18,3 одсто купује семе са тавана. У ово истраживање укључени су сви региони Републике Србије.
-У истраживању сетве соје, помогле су нам колеге и колегенице из осталих саветодавних служби, највише анкетираних било је у категорији произвођача који обрађују до 50 хектара, а домонирала су домаћинства са 11-50 хектара површине. Више од половине, односно 52,3 одсто газдинстава, користе 100 посто сертификовано семе соје, и то највише пољопривредници који обрађују до 50 хектара, док 11,2 одсто уопште не употребљава сертификовано семе и то су пољопривредници из категорији 5-50 хектара или више од 100 хектара. Највећи број газдинстава која обрађују више од 100 хектара користи 21,4 одсто сертификованог семена, а веома мали број у потпуности. Сопствено семе користи 82,7 одсто пољопривредника, а остатак купује семе са тавана, објашњава Судимчева.
Када се говори о луцерки, она каже да је највећи број анкетираних домаћинстава био у категорији 11-50 хектара, а 75,6 одсто њих изјаснило се да користи сертификовано семе и то највише пољопривредници који обрађују више од 50 хектара. Из категорије 5-50 хектаа 13,4 одсто произвођача уопште не користи сертификовано семе. Код газдинастава која употребљавају семе са тавана 43,3 одсто користи сопствено семе, док чак 56,7 купује семе са тавана.
Ове године у огледу је било 117 хибрида кукуруза. Све оно што је у нашој земљи присутно на тржишту или ће бити присутно као потенцијално интересантна сорта, на огледном пољу се налази у оквиру макроогледа. Пољопривредни произвођачи могу видети њихове особине у току производње као и резултате објављене у билтену, почев од приноса до свих других параметара квалитета.
Ове године постављен је оглед који је требало да покаже разлике између сетве сертификованог и несертификованог семена соје. Анализорани су висина до првог спрата, висина целе биљке, број махуна и број зрна, односно просечна вредност свих испитиваних параметара између сертификованог и несертификованог семена. Све је ишло у корист декларисаног семена. Статистички значајне вредности показале су да су разлике биле у броју спратова на локалитету Панчево и броју зрна на локалитету Каћ. Значајна разлика постоји у и у садржају уља у корист декларисаног семена. Маса 1.000 зрна такође показује значајну разлику између декларисаног и недекларисаног семена.
Текст и фото: Јасна Бајшански
