Насловна ВЕСТИ Да није ловаца, о дивљим животињама не би имао ко да брине

Да није ловаца, о дивљим животињама не би имао ко да брине

250

Многи мањи водотокови лети пресуше, а често су баш они једини извор воде дивљим животињама, што доводи до директне угрожености животињског екосистема у њиховим стаништима. Једини који воде рачуна о томе су ловци. Они зиму прихрањују дивљач, а лети праве појилишта.

Стереотип о ловцима као бркатим људима који лове зечеве по шуми је давно прошло време, наглашава Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза централне Србије, гостујући у Јутарњем програму Радио телевизије Србије. С обзиром на то да је држава Србија титулар, односно власник дивљачи, модерна ловачка организација је, у ствари, управљач једним врло битним ресурсом који је само делимично обновљив и који је врло комплексна привредна грана која захтева одговорно и континуирано управљање.

„Ми газдујемо не само ловним врстама већ читавим дивљим животињским светом на територији Републике Србије. У опису ловачке организације је узгој и заштита дивљачи. Само онај вишак дивљачи који се створи је предмет лова. У дане ове суше једино су ловци на терену, пуне појилишта и износе храну, интензитет лова је смањен само на оно што је потребно и нужно“, додаје Радосављевић.

Ловачка организација има и социјални и друштвени карактер јер је одговорна друштвена организација која постоји и у најмањем селу у Србији. Ловци се врло редовно окупљају и учествују у свим видовима друштвеног живота. Посебно у руралним срединама, ловци су учесници свих еколошких акција и често учествују у хуманитарним пројектима.

„У крајевима где пресуше извори, ловци праве вештачка појилишта, довозе воду чиме ко шта има, јер ловаца има од обичних сељака до професора универзитета. Вода се одвози у вештачка појилишта, где су и хранилишта и солишта, и на тај начин обезбеђујемо део хране коју дивљач не може да нађе у природи“, објашњава.

Тренутно је најугроженија ситна дивљач – зечеви, јаребице, фазани, као и јеленска дивљач и дивље свиње које су доста бројне последњих година. Ловци износе храну да би се смањиле штете у пољопривреди и да би се дивљач задржала на одређеном подручју.

Драгољуб Димовски је оснивач и организатор Сајма лова у Крагујевцу, а један од важних сегмената сајма су едукативне радионице и стручна предавања. Током Сајма, од 19. до 22. августа, биће организована предавања о различитим темама.

„Традиционално, задњег дана сајма се одржава и Гулашијада на којој ће и ове године учествовати 10 до 15 ловачких удружења, те ће посетиоци моћи да пробају гулаш и да виде како се ловци друже“, напомиње Драгољуб Димовски, организатор Међународног сајма лова, риболова и ловног туризма.

Лето је мирнији период што се лова тиче. Углавном се лови ситна дивљач, препелице, дивљи голубови, гугутке. У деловима где није испуњен план, још увек траје лов на срндаће. У јеленским ловиштима почиње лов на јелене и дивље свиње, али у много мањем интензитету због суше.

„Обраћа се пажња на ограничавање предатора који доста угрожавају корисну дивљач, тако да је акценат у лововима на предаторске врсте, као што су шакал, лисица и врсте које доста могу да угрозе корисну дивљач“, напомиње председник Ловачког савеза централне Србије.

Утицај човека је незаобилазан и на биљни и животињски свет. Сам лов ни на који начин није допринео угрожавању било које врсте, али са развојем технологија у пољопривреди употреба пестицида угрожава поједине врсте које нису адаптивне, пре свега ситну дивљач.

Насупрот томе, код предаторских врста које су виталне и брзо се адаптирају, као што су шакал и дивља свиња, долази до благе експлозије популације. Ловци покушавају да ове врсте држе у оптималном броју да не би правиле штете, објашњава Томица Радосављевић.

После 40 година, у Будимпешти ће од 19. септембра до 14. октобра бити организована Светска изложба трофеја која је, што се тиче лова, планетарни догађај.

Данашња генерација ловаца има привилегију да присуствује овој изложби јер ће наша земља имати изузетан наступ где ће сви релевантни фактори у ловству Србије заједно наступити на штанду од преко 400 квадратних метара са преко 2.000 експоната који ће приказати све природне лепоте наше земље и ловни потенцијал.

„Ко нема прилике да оде у Мађарску, може доћи у Крагујевац на сајам да види макар део поставке који ће промотивно бити представљен“, наводи Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза централне Србије.

Извор: РТС

Фото: Pixabay