Dan i noć (Viola tricolor) pripada familiji ljubičica, ali ima krupnije cvetove, bez mirisa. Prošlo je mnogo vremena dok se mala Viola tricolor, iz vremena kraljice Elizabete I, razvila u današnju hibridnu, kultivisanu vrstu. Prvi primerak dobijen je pre 150 godina u jednoj bašti, u blizini Londona. Dan i noć Šekspir je zvao „kupidonov cvet“. Kraljica Titanija, prema verovanju u Engleskoj, ludo se zaljubila zahvaljujući moćnom ljubavnom napitku spravljenom od „kupidonovog cveta“.
U „Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama“, prema rasporedu latica, ljubičicu dan i noć nazivaju „maćuhica“: „Maćeha sedi na dve stolice, svaka od njenih kćerki ima svoju stolicu, dok obe pastorke moraju da dele jednu stolicu“. Drugi je nazivaju „dikino oko“, zbog osobine ovog cveta da se stalno okreće prema suncu. Biljka je omiljena u celom svetu zbog raznih boja i neobičnih šara na laticama.
U nekim našim krajevima sačuvalo se verovanje da bi ljubavnici trebalo da sade i neguju dan i noć, jer je simbolika ovog cveta „mislim na tebe danju i noću“. U knjizi „Tajni govor cveća i drveća“ Bogomira Mihajlovića navodi se da je žena, koja u mnoštvu cveća izabere dan i noć, romantična i setna.
Ko je i kako cveta?
Gaji se kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Zeljasta je sa tankim razgranatim stablom. Listovi su srcoliki i mesnati, a cvetovi obično pojedinačni sa dugačkim drščicama. Vršni cvetovi su tamniji, bočni, svetlijih nijansi, a donji delovi obično svetložuti. Otud i ime – trobojna ljubičica. Raste u visinu od 20 do 30 cm. Period cvetanja zavisi od toga kada ste posadili biljku. Ako biljku posadite u jesen, dan i noć će cvetati sa pauzom tokom zimskih dana. Ako dan i noć sadite u proleće, cvetaće do leta.
Dan i noć je biljka otporna na hladnije vremenske uslove, ali dobro uspeva na sunčanim i polusenovitim lokacijama. Ne škode joj hladnoća i niže temperature. Zemljište u kome držite dan i noć treba da bude hranljivo, ali zato za prihranjivanjem nema neke posebne potrebe.
Dan i noć, kako najčešće zovu ovu biljku, poslednjih godina je jako popularna, dosta se gaji i ima više vrsta. Na prvi pogled se razlikuju po veličini cveta.
Krupnocvetneosvajaju veličinom i bojom cvetova, kao i kompaktnošću bokora. Za ovu grupu je veoma važno da pod dejstvom visokih temperatura ne smanjuju veličinu cvetova. Kao prvi, i svi naredni cvetovi moraju biti izuzetno krupni.
Sitnocvetnima cvet podsećana šumsku ljubičicu i jako miriše. Posebno je izdržljiva na više temperature i duže u proleće ostane u cvetu. Preporučuju se za žardinjere, predulaze i manje površine.
Kako se gaji dan i noć
Postoje i viseće vrste koje su sve popularnije zbog izuzetno dekorativnog izgleda. Posebno su lepe kada se stave u viseće korpice, i tada deluju bujno i „kipe“ iz saksije.
Presađivanje se obavlja u dva perioda – jesen ili proleće. Dan i noć je baštenski cvet. Zato se sadi u vrtovima, žardinjerama, u visećim saksijama. Ova biljka u saksiji daje posebnu draž vašem balkonu ili prostoru pored prozora.
Najbolje je dan i noć saditi u jesen, dok je zemljište još toplo. Tako će se biljka dobro razviti da bi podnela predstojeću zimu a na proleće će dati bujne i zdrave cvetove. Sadite ih u razmaku od 20-30cm.
Gajenje zahteva malo brige i određenu negu. Idealna je za gajenje u saksijama. Ovoj ljubičici odgovara svetlo do polusenovito mesto, pa je tako nikako nemojte saditi na lokaciju koja je izložena jakim podnevnim sunčevim zracima. Zalivanje zavisi od vremenskih uslova. U hladnijim danima ne treba preterivati, ali sa prolećem zalivanje treba da bude redovno, skoro svakodnevno. Ali oprezno – previše vlage može da naškodi korenu biljke.
Ruska legenda o jednom cvetu
Kako jedna legenda kaže, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devojka Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost, jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega, koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo svoj život. Ne prođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim, obećao je da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu.
