Piše: Jelena Lukić
Udruženje gljivara i ljubitelja prirode ,,Gorun” u Ćupriji nekoliko godina zaredom organizuje međunarodnu manifestaciju ,,Dani gljiva”, koja okuplja gljivare iz cele Srbije i zemalja okruženja, a organizuje i radionice i predavanja za decu sa ciljem da im približi prirodu, da ih nauči kako da razlikuju gljive i kako da žive u skladu sa prirodom. Prethodnih godina na obroncima Južnog Kučaja obreli su se i gljivari iz Hrvatske i Grčke, ali su prošle i ove godine izostali zbog poznate epidemiološke situacije.
Tereni u Ćupriji i okolini obiluju najrazličitijim vrstama gljiva koje naša zemlja može da ponudi. Ovaj grad leži na obroncima Juhora, južno kučajskih i beljaničkih masiva, a kroz Ćupriju protiču reke Velika Morava i Ravanica. Upravo zbog toga ovaj kraj je privlačan gljivarima.
Gosti oduševljeni prirodom
Udruženje gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ iz Ćuprije osnovano je 2014. godine sa idejom da se bavi proučavanjem, zaštitom i sakupljanjem samoniklih gljiva, zaštitom njihovih staništa, ali i istraživanjem i proučavanjem lekovitog i drugog bilja, šumskog voća, ptica i ostalog bogatstva kojim obiluje priroda ovih krajeva. Jedino je ovakvo udruženje na teritoriji Pomoravskog okruga, kaže njegov predsednik Radmilo Pecić.
– Tokom „Dana gljiva“ goste vodimo da beru gljive, a drugog dana manifestacije dolaze nam deca iz osnovnih škola i sa njima idemo u berbu. Nakon branja, gljive se donose na determinaciju, odnosno određivanje vrste. Poslednjeg dana manifestacije imamo izložbu gljiva koja je svake godine sve posećenija. Gosti su, inače oduševljeni šumama, prirodom i gljivama. Naš kraj je bogat vrganjem, lisičarkom, jajčarom, biserkom. To su jestive gljive, a imamo i otrovne gljive kao što su zelena pupavka i zavodnica. Ove godine smo determinisali oko 60 vrsta gljiva na početku sezone. To nije veliki broj, jer vremenski uslovi nisu pogodovali rastu gljiva, bilo je dosta hladno i nije bilo dovoljno kiša. U Srbiji ima više od hiljadu vrsta gljiva, dok je na terenima u ćuprijskoj opštini determinisano oko 250 vrsta – ispričao nam je Pecić.
Prilikom berbe pronađeno je najviše vrganja raznih vrsta. Vrganji spadaju među najbolje i najpoznatije samonikle jestive gljive.
Prolećni vrganj (Boletus reticulatus) jestiva je i veoma ukusna gljiva. Uglavnom je nalazimo ispod bukve a bere se od maja do jula. Od pravog vrganja razlikuje se po ljuspastoj ispucaloj kožici šešira i po tamnijoj dršci s jasno izraženom mrežicom. Pravi vrganj (Boletus edulis) izvrsna je jestiva gljiva prijatnog mirisa i ukusa koji podseća na ukus oraha, a bere se od jula do novembra. Kada je reč o crnom vrganju (Boletus aereus), treba voditi računa o tome da se ne pobrka sa otrovnom žučarom (Tilopilus felleus), veoma gorkom. Šumsko pile (Laetiporus sulphureus) je jestiva gljiva kad je mlada. Neophodna je termička obrada, miris je aromatičan, ukus kiselkast, a u starosti gorak. Šešir je najčešće sastavljen od više lepezastih ploča. Bere se od maja do septembra – upoznao nas je Pecić.
I otrovnice imaju svoju ulogu u prirodi
Pecić je apelovao na komercijalne sakupljače da ne uništavaju gljive, pa čak ni one otrovne jer svaka gljiva ima svoju ulogu u prirodi.
– Svako ko želi da malo više nauči o gljivama može da nam se pridruži i da nas pozove na brojeve telefona sa fejsbuk stranice. Ukoliko imaju bilo koju nedoumicu, mogu nam se javiti. Zato smo i počeli sa edukacijom mladih. Od malih nogu upućujemo decu na to da čuvaju prirodu jer je zaštita staništa veoma važna – kazao je Pecić.
Dešava se da neki nedovoljno informisani berači ne mogu da razlikuju neke jestive od otrovnih gljiva koje su vrlo slične. Ove i prošle godine u ćuprijskoj bolnici nije bilo slučajeva trovanja gljivama, dok je pre tri godine bio jedan slučaj. To znači da su apeli udruženja i rad sa stanovništvom urodili plodom.
Raduje i činjenica da se gljivarski pokret u Srbiji širi. Predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije Zoran Jelenković je na ovoj manifestaciji rekao da savez trenutno čine 24 udruženja koja su iznedrila gotovo četiri hiljade aktivnih članova.- Gljive su budućnost i kao hrana i kao lek, ali da bismo ih bezbedno koristili moramo imati dovoljno znanja o njima, i zato stalno radimo na edukaciji dece i odraslih – istakao je Jelenković.
Na području oko Velike Morave u Ćupriji pronađena je jedna retka gljiva, jedna vrsta zvezdače. Determinator iz Niša Dušan Vučić kaže da ova gljiva voli peskovite terene, oko reka.
– Srbija je veoma bogata gljivama, ali prekomernom sečom šuma se uništavaju staništa gljiva. Tako se sužava prostor na kojima žive gljive. Značaj gljiva je veliki jer one predstavljaju posebno carstvo. Ono što gljive rade u ekološkom smislu je nezamenljivo, mnoge biljke ne bi mogle da rastu bez njih – naglasio je Vučić.
Svoje proizvode na izložbi gljiva u Ćupriji prikazali su i gljivari koji se bave preradom. Berbom i otkupom gljiva i šumskih plodova već decenijama se bavi i porodica Slobodana Živkovića iz Senjskog Rudnika.
– Uglavnom berem i prerađujem vrganje i lisičarke. Gljive berem na području oko Resavice, Sisevca i Senjskog Rudnika. Tu ima dosta vrganja, ali sve je manje mlađih berača. Problem je i seča šuma koja uništava ovaj posao – rekao je Živković
Najmlađi gljivar u Srbiji
Najmlađi učesnik izložbe bio je Srđan Blanuša iz Zemuna. On je i najmlađi gljivar u Srbiji. Sa samo deset godina već sada prepoznaje preko sto vrsta gljiva. Prošle godine je položio ispit za zvanje gljivara.
– Gljive sam zavoleo uz bake. Jedna baka živi u selu kod Požege i ona me je vodila u šumu da beremo gljive, a druga baka živi u gradu i ona ima knjige o gljivama koje smo zajedno prelistavali. Išao sam sa roditeljima u berbu, sakupljao gljive, najčešće lisičarke, vrganje i mlečnice, slikao ih, snimao za Jutjub. Volim prirodu, biljke i životinje ali najviše volim gljive. Moja omiljena gljiva je smrčak. Ona me fascinira oblikom, karakteristikama i ukusom – kaže Srđan koji želi da jednog dana postane i determinator.
