Ако неко од пољопривредника жели конкурише за субвенције, или да пријави радника, неће морати да одлази до надлежних институција, чека у редовима на шалтерима, већ ће све формалности моћи да обави и са своје њиве уз помоћ апликације.
Пријава радника, конкурисање за субвенције и решавање папиролошких детаља директно са њиве, могло би да постане стварност у Србији. Пољопривредници ће, уколико идеја заживи, за око годину дана моћи да много тога ураде путем телефона, те неће морати да у јеку сезоне одлазе с поља, већ ће им бити потребан само лаптоп или паметни телефон.
Новине доносе измене Закона о пољопривреди које предвиђају увођење електронског система у пољопривреди и брзу исплату ИПАРД подстицаја. То значи да ће произвођачи за субвенције моћи да конкуришу електронски, истакао је недавно министар Бранислав Недимовић, напоменувши да је ово један од првих корака ка том циљу.
Нису сви електронски писмени
Такође, ко од пољопривредника жели да пријави радника, неће морати да одлази до надлежних институција, чека у редовима на шалтерима, већ ће порезе, доприносе и саму пријаву моћи да обави и са своје њиве уз помоћ апликације. Међутим, то би могло створити проблем старијим произвођачима, међу којима је много оних који нису вољни да савладавају нове технологије. Владимир Возар из Кисача један је од њих. Бави се органском производњом поврћа – лука, тиквица, салата, шаргарепе. У пластеницима и у башти проводи доста времена, али му је, каже, ипак једноставније да лично оде до шалтера и поднесе захтев.
– Можда би то електронским путем уштедело време, али не знам колико смо ми спремни за дигитализацију, јер нама старијима није једноставно. И овако морам доста тога да шаљем мејловима, попуњавам преко аплиукације и то ми одузме много времена, задржим се доста око тога, мислим да се много произвођача мојих година неће снаћи – каже Возар.
Он увек издвоји потребно време за прикупљање папира, докумената и свега што је тражено за аплицирање за, на пример, субвенције, и преферира да лично све то преда.
– Увек службеници којима предам, провере, погледају, врате ако није у реду. Посаветују ме. Овако преко интернета и апликација, не знам да ли ће све проћи.
Обука и подука пре примене
Свакако, како је Министарство и најавило, пољопривредници који нису спремни за нови систем, имаће обуку и едукацију у локалним самоуправама и месним заједницама, те бојазни не би требало да буде. Млађи се свакако радују електронском систему пријаве. Милан Беговић из мачванског села Дуваниште бави се ратарском производњом и неретко му се дешавало да у време жетве мора да обавља административни део посла, што му нимало не иде на руку у том периоду.
– Дешава се да у сред сезоне морам да идем да решавам папиролошке ствари. Моја је срећа што имам брата који може да ме замени, па могу да одем до Шапца да завршим шта имам два до три сата. Међутим, то је два-три дана по два-три сата беспотребног губљења времена. Било би одлично да из кабине трактора или комбајна све то могу да урадим”.
За шта год да је аплицирао, морао је више пута да иде до различитих институција, како би набавио све потребне документе.
– Мораш у Управу за трезор шта год да ти треба, биљна структура, број животиња, чланови газдинства, и тај папир не можеш одмах да добијеш. Дођеш, они кажу за три дана. Па прође три дана, одеш, опет ти нешто фали, опет чекаш кад ћеш доћи на ред и добити решење. Велика ће погодност бити ако будемо све то могли електронски да урадимо. Сви ми имамо компјутере, штампаче и скенере у својим домаћинствима, доста мојих пријатеља то има и неће нам бити тешко да се прилагодимо – сматра Беговић.
Нада се, каже, да ће бржим конкурисањем, бити једноставнија и бржа исплата субвенција, али и да ће, с обзиром на то да је у питању дигитализација, путем телефона пољопривредници моћи да провере и прате ток процеса свог предмета.
Андријана Глишић
