Ускоро ће се између влати младе траве и преосталог јесењег лишћа појавити мирисне и нежне љубичице, пркосећи посусталој зими. Дивље љубичице или Viola odorata први су знак да смо надомак пролећа. О њиховом „животу“, богатој историји и симболици која их прати, мало се зна. Ова самоникла биљка тражи да је нађемо и своју лепоту чува само за оне који су спремни да јој крену у походе. За њу се вреди борити јер, осим лепоте, поседује и лековите моћи, а све више се користи у гастрономији.
Пореклом је из Европе, али се одавно раширила и у друге крајеве света. Љубичица је трајница с одебљалим и кратким поданком, из којег се развијају надземне вреже. Тамнољубичасти мирисни цветови стоје појединачно на дугачким стабљикама. За многе неприметни, зрели семени тоболац отвара се са три заклопца, из којих испада мало и тамно семе. Расте на чистинама, између грмова, на сеновитим местима уз ивице шума. Узгаја се и у баштама, где се веома брзо размножава. Добра вест је да свако од нас може из шуме да ископа неколико бокора и премести их у своју окућницу. Већ следећег пролећа имаће љубичасти „тепих“ у дворишту.
Скривени резервоар семена
Осим деобом корена, размножава се и сама, расејавањем семена. Када цвет сазри, отвара се „торбица“, из које испада ситно семе. Да би љубичица произвела семе, па и онда када цветови страдају од мразева, природа јој је обезбедила златну резерву. Пред крај сезоне на биљци се појављују цветови који никада неће процветати. Они расту на нижим стабљикама, које су понекад скривене под земљом, и њихова улога је производња семена. По завршетку сезоне цветања, листови љубичице набујају, како би омогућили да земљиште на коме расту остане скривено од сунчевих зрака и довољно влажно да би се из семена развиле младе биљке.
Лековита цела биљка
За лек се скупљају листови, цветови и корен. Сви делови биљке суше се у хладу, на прозрачним местима и чувају се до употребе. Користи се у лечењу астме, туберкулозе, главобоље, надимања, запаљења грла, осипа, шарлаха, плућног катара. Због умирујућег деловања, љубичица се користи и у лечењу хистерије, хипохондрије, нервозног лупања срца повезаног с осећајем страха и тешким дисањем, али и код несанице или главобоље.
Љубичица је цвет, од давнина познат по опојном мирису, срцастом облика и љубичастој боји, по којој је код нас и добила име. Имала је многа значења у различитим цивилизацијама, а њен настанак и лепота описивани су у митовима. Љубичице су најчешће симболисале искреност, приврженост, пажњу, тајну љубав, скромност. Али и храброст, јер се појављује упркос снегу и хладноћи и прва је која се усуди да процвета на крају зиме, кад су ћуди природе непредвидиве.
Храна Зевсове нимфе
О настанку љубичица говоре и грчки и римски митови. Најзначајнији представник комедије у античкој Грчкој, Аристофан, спомиње данашњу грчку престоницу Атину као град крунисан љубичицама. Према легенди, оснивач Атине, Кекроп, водио је свој народ у Атику, где су га дочекале водене нимфе, које су му дале љубичице као знак својих добрих жеља. Тако су љубичице постале градски амблем, а није постојала ниједна куćа, олтар или венчање у Атини без њих.
У старој Грчкој била је позната као симбол љубави и плодности. Њен мирис искористио је и Хефест, бог ватре и ковачког заната, један од синова Зевса и Хере, познат по ружноћи, баш колико је Афродита била позната по лепоти. Он је Афродити исплео венчић од љубичица, чији ју је мирис тако освојио да је постала његова жена. Љубичица је добила име по малој нимфи Ио, у коју се заљубио врховни бог Зевс. Да би је заштитио од гнева своје супруге, богиње Хере, он ју је претворио у белу јуницу. Када је Ио заплакала због укуса грубе траве, коју је била приморана да једе, Зевс је претворио њене сузе у мирисне љубичице и само њој је било дозвољено да их једе.
Према једном миту моћна фригијска богиња Кибела волела је Атиса који је убијен док је био у лову на дивље свиње. Тамо где је пала његова крв на земљу, никле су љубичице. Према другом, римском миту, богиња Венера створила је данашње љубичице. Она се расправљала са сином Купидоном о томе ко је лепши, она или друге девојке. Купидон се определио за девојке. Ово је толико разбеснело Венеру да је своје супарнице обојила у плаво, а потом их претворила у љубичице.
За Римљане цвет љубичице био је симбол жалости. Они су повезивали боју цвета са сликом проливене крви, а њихов мирис с миром. Као знак вечне наклоности, Римљани су остављали букете љубичица на гробове својих покојника и веровали да ће им то осигурати вечни мир. Љубичице се спомињу и у хришћанској иконографији. Представљају симбол владавине и ауторитета, често су се налазиле на свештеничким и краљевским одорама. Традиционални су симбол Маријине понизности и бола због смрти Исуса Христа.
Цвет и лист берите одмах, корен најесен
Наполеон Бонапарта, неустрашиви француски војсковођа, сматрао је љубичице знаком храбрости, отпорности и истрајности. Кажу да је због тога одабрао да љубичица краси његов амблем. Незванична историја и бројни савременици тог доба наводили су, ипак, да су љубичице биле симбол његове бурне и трагичне љубави са Жозефином. Четири године након развода, Жозефина је умрла од упале плућа. У то време Наполеон је већ био поражен, а за њену смрт сазнао је на острву Елби, где је био прогнан. Наводно, када је добио вест да је она умрла, проводио је дане закључан у соби. Умро је седам година после ње. Последње речи на самрти биле су упућене његовој непрежаљеној љубави, а љубичице које му је она брала у својој башти, чувао је у медаљону око врата све до смрти.
Митологија очито није без основа, јер љубичица има лековито дејство. Због тога је била популарна и у античкој Грчкој, а староримски лекари предлагали су да се око главе носи венац од љубичица, како би се излечиле главобоља и вртоглавица.
Већ крајем фебруара могу се наћи први цветови, и то је прилика да уберете љубичице на незагађеном земљишту. Од латица се могу правити јединствени сирупи, ликери или чај. Треба знати да се цветови и листови скупљају од првог цветања докле год их има, а корен у октобру и новембру. Цветови садрже специфично салицилно једињење цијанин, беланчевине, гуму, шећер, слуз, етерично уље. У корену се налази карактеристичан виолин, састојак који надражује желудац, али и сапонини за омекшавање слузи и лакше искашљавање. Због карактеристичног састава корен се препоручује за лечење вена, реуматизма, слабе циркулације. Погодан је и за третирање суве и осетљиве коже, као и против бора.
Лек за надутост
За лек који би могао да помогне против надутости узима се 10 грама сувог или 50 грама свежег лишћа. Кува се пет минута са кашиком меда у 2,5dl млека. Остави се поклопљено 15 минута и након тога пије се сваки сат по велику кашику у току четири до шест седмица.
Чај против мигрене
Код главобоље и мигрене користи се чај четири пута на дан и стављају се облоге од уситњених, свежих листова љубичице. У чај од љубичице стављају се две кашике осушених и размрвљених делова биљке, 2,5dl воде и кашика меда. Суву мешавину треба прелити хладном водом, ставити на ватру, загрејати до врења и кувати још пет минута. Процедити и охладити да чај буде млак, умешати мед. Пити и код запаљења грла, бронхитиса и то три пута на дан по шољицу.
Сируп за срце
Постоји и рецепт за сируп за јачање срца. Килограм добро изгњечених цветова љубичице прелије се литром кипуће воде и остави да одстоји 10 сати. Након тога се процеди, загреје до кључања, а затим прелије још једним килограмом свеже убраних цветова. Поново се остави десет сати, а исти поступак се понавља најмање два-три пута. Кажу, што више, то боље. На крају се добијена смеса добро загреје, охлади и дода јој се мед. Меша се тако да маса буде густа, налик сирупу. Узима се код несанице, за растварање слузи у дисајним органима, као и за јачање срца.
Лековито и уље
Ако желимо да правимо уље, потребно је шаку убраних цветова прелити с пола литра маслиновог уља и после четири дана процедити у мању, тамну бочицу. Служи за лагану масажу очних капака и слепоочница, али је такође корисно и код бронхитиса, реуматизма, слабе циркулације и проблема са грлом. Ово уље помаже и у ослобађању од стреса.
Млеко за лице
Многи од нас памте и мирисне креме за лице, популарне 60-их и 70-их година прошлог века. Ако сте за ретро моду, лако је направити сопствено млеко за чишћење лица. Шаку цветова прелити са 5dl хладног млека и лагано загревати. Али, ова мешавина не сме да проври. Након тога млеко треба охладити, процедити и чувати у фрижидеру.
Ликер и сирће од љубичице
Кувари новог доба увели су љубичицу у гастрономију и углавном је користе као украс. Али, старији знају да може да послужи и као база за спремање деликатеса. Једна од њих је и ликер: Десет кашика свежих цветова треба прелити литром ракије и добро затворити. Оставити тако четири недеље, а затим процедити. Скувати шећерни сируп од 3dl воде и 300g шећера. Када се охлади, помешати га с ракијом у којој су биле љубичице. За сирће је потребно 150g свежих цветова које треба прелити литром белог винског сирћета и добро затворити. Повремено протрести и након 15 дана процедити.
Украс разних посластица
Убрати цветове љубичице када је суво време и одвојити их од петељки. Беланце умутити тако да лагано запени. Меком, танком четкицом премазати латице и посути их шећером. Сложити их на масни кухињски папир, прекрити још једним папиром и ставити све на решетку у рерни. Загрејати рерну на најнижу температуру. Уз одшкринута врата рерне „пећи“ љубичице док се латице не осуше. Кристализоване љубичице чувати у херметички затвореној посуди. Сувим цветовима украшавају се воћне салате, торте, сладоледи и друге посластице.
Б.Н.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
