Уљана репица добро реагује на примену и органских и минералних ђубрива. Укупне потребе репице, у току вегетације, за појединим хранивима за принос од 3000 кг/ха су: азот 210 кг, фосфор 75 кг,калијум 300 кг. Односно за сваких 100 кг семена репици треба обезбедити 7кг азота, 2,5 кг фосфора и 10кг калијума. Укупне количине фосфора и калијума потребно је применити пре сетве и то пола пре основног орања, а пола у предсетвеној припреми.
Репица је азотофилна биљка и за њену исхрану у једнаком степену одговарају и амонијачни и нитратни облик. Велике количине азота негативно утичу на отпорност биљака на болести, штеточине, сушу, ниске температуре итд. На земљиштима сиромашним хумусом и где се закаснило са сетвом, а предусев је нека зрнена махуњача, за уљану репицу се може унети највише 30–40 кг азота по једном хектару. Главна количина азотних ђубрива уноси се у пролеће до почетка интензивног вегетативног раста биљака. На лакшим земљиштима, у условима топлог пролећа, ђубрива треба применити раније и обрнуто. Утицај фосфора на живот биљке је вишеструка оптимална исхрана фосфором повећава принос и побољшава квалитет, повећава се жетвени индекс, као и садржај уља у семену, повећава отпорност биљака на на ниске температуре, убрзава њихово развиће и сазревање, доприноси бољем развоју кореновог система.
Калијум је један од основних елемената исхране уљане репице: учествује у размени угљених хидрата и протеина,под његовим утицајем у листовима појачава се образовање шећера и његово премештање у резервне органе.
Недостатак појединих хранива значајно утиче на смањење приноса и квалитета уљане репице.
Пише: Виолета Величковић, ПССС Београд
