Насловна АРХИВА ЂУБРЕЊЕ ВИНОГРАДА: Азот према потребама

ЂУБРЕЊЕ ВИНОГРАДА: Азот према потребама

У условима када га има превише, а недостају фосфор и калијум, долази до пребујног пораста ластара, превеликог осипања цветних пупољака и цветова и појаве рехуљавих гроздова

962
Фото: Pixabay

Недостатак неког хранљивог елемента може се уочити на основу промена на чокоту. Међутим, приликом визуелне процене лако се праве грешке јер су неке промене сличне, а имају различите узроке. Не треба запоставити чињеницу да када се неке од њих уоче може да буде већ касно за винову лозу.

За одређивање потребне количине ђубрива корисно је знати податке просечном изношењу хранљивих материја вегетативном масом и приносом, потом својствима сорте и лозне подлоге, особинама земљишта, губитку хранљивих материја испирањем итд. Веома важна је анализа земљишта из винограда јер она даје праву слику о стању хранива у њему. Ништа мањег значаја није ни анализа биљног материјала, која подразумева хемијску анализу листова. Заснива се на чињеници да је садржај хранљивих елемената у листовима, одраз њиховог садржаја у земљишту. Узорци листова (лист наспрам првог грозда) узимају се у време цветања винове лозе и у шарку. После сушења подвргавају се одређеном хемијском поступку из кога се добије матични раствор, а из њега очитава садржај хранљивих елемената.

Не треба запоставити ни време уношења појединих ђубрива. На почетку вегетационог периода и током интензивног раста ластара винова лоза испољава највеће потребе за азотом. Његов недостатак се најпре манифестује појавом бледозелених листова и успореним растом ластара који имају кратке интернодије. Листови су ситни и танки, а може доћи и до осипања цветова, ситнозрности и рехуљавости гроздова.

Фото: Pixabay

Азотна минерална ђубрива су лако покретљива и растворљива. Оптимално време за њихово додавање је почетком вегетације, односно непосредно пре цветања. Касном применом, тј. знатно после оплодње може доћи до продужетка вегетације и лошијег сазревања лозе, а самим тим и до веће осетљивости на мразеве. Најбоље је да се растурају по површини земљишта, а затим плитком обрадом, дубине око 10 центиметара, уносе у земљиште. Уколико би остала на површини земље у условима када нема довољно влаге постала би мање доступна за винову лозу. Није пожељно да се изостави додавање азота на сиромашним, односно земљиштима која имају мањи садржај хумуса, посебно у изнуренијим виноградима.

Приликом додавања овог елемента потребан је опрез. Најбоље је да се то ради у складу са потребама винове лозе. Јер и његов вишак може бити неповољан. У условима када га има превише, а недостају фосфор и калијум, долази до пребујног пораста ластара, превеликог осипања цветних пупољака и цветова и појаве рехуљавих гроздова. Вегетација траје до касно у јесен, касни и сазеравње гроздова и ластара, што је посебно неповољно у севернијим виноградарским подручјима. Такође, мања је и отпорност винове лозе на ниске зимске температуре.

Значајан је и бор

Виновој лози су потребни и микроелементи. Један од њих је бор значајан за цветање и оплодњу, односно повећање броја заметнутих бобица. Повољно делује на усвајање неких других хранљивих елемената и убрзава сазревање грожђа, док код калемова поспешује образовање калуса и корена на лозним подлогама. У условима када недостаје, може да настане прекомерно осипање цветова, односно појава рехуљавих гроздова. Због већег и трајнијег недостатка делови листа између главних нерава пожуте. Појавом некрозе лиска почиње да се суши од ивица, на ластару су чланци неједнаке дужине и појављују се задебљања и пукотине.

С. Малиновић

Добро јутро број 541 – Мај 2017.