Пише: Биљана Ненковић
Када стабљику с тамнозеленим лишћем прекрију ситни бели звончићи интензивног мириса, то је сигуран знак да је пролеће у пуном сјају, а лето је већ на прагу. Латински назив ђурђевка (Convallaria), у преводу на наш језик значи „долина“, иако у природи расте на рубовима шума и ливадама. Овај цвет познат је још од древних времена, помиње се и у Библији, прате га бројне легенде, обичаји, али најпознатији је постао као састојак парфема.
Ђурђевак је зељаста, вишегодишња биљка, која се брзо шири, захваљујући ризому. У баштама се гаји због пријатног мириса, брзог размножавања и лаког гајења. Због тих особина је добар покривач тла и све више га је у двориштима. Нежан и примамљив, али уједно и отрован, данас је широко распрострањен у Европи, деловима Азије и Северној Америци. Красе га гроздасте цвасти с низом од десетак и више цветова у облику звончића, који су сви окренути на једну страну.
Судећи по легендама које га прате, ђурђевак је од давнина био значајан део, не само флоре, већ и симболике у историји цивилизације. По једној легенди верује су се сузе Богородице претвориле у ђурђевак у тренутку када је плакала испред крста на коме је разапет Исус Христ. По другој, верује се да је цвет настао од Евиних суза, кад је морала да напусти Рај. Данас, ђурђевак симболише чистоту срца и повратак среће. Младићи и девојке некада су ово цвеће брали јер су веровали да доноси срећу у љубави. Обичај је и да се на Ђурђевдан људи ките ђурђевком, као симболом пролећа.
Ђурђевак се одавно гаји у баштама, углавном у забаченим и скрајнутим деловима дворишта, али с појавом нових варијетета, полако се пробија до истакнутијих места, где може да покаже лепоту. Лак је за гајење, јер није захтевна биљка. Одговара му већа влажност земљишта и полусенка, али опстаје и у потпуној хладовини. Шири се подземним стаблом или ризомом, и тако ствара велике колоније. Ширење ђурђевка понекад може бити проблем, јер се тешко контролише.
