Када стабљику с тамнозеленим лишћем прекрију ситни бели звончићи интензивног мириса, то је сигуран знак да је пролеће у пуном сјају, а лето је већ на прагу. Латински назив ђурђевка (Convallaria), у преводу на наш језик значи „долина“, иако у природи расте на рубовима шума и ливадама. Овај цвет познат је још од древних времена, помиње се и у Библији, прате га бројне легенде, обичаји, али најпознатији је постао као састојак парфема.
Пише: Биљана Ненковић
Ђурђевак је зељаста, вишегодишња биљка, која се брзо шири, захваљујући ризому. У баштама се гаји због пријатног мириса, брзог размножавања и лаког гајења. Због тих особина је добар покривач тла и све више га је у двориштима. Нежан и примамљив, али уједно и отрован, данас је широко распрострањен у Европи, деловима Азије и Северној Америци. Красе га гроздасте цвасти с низом од десетак и више цветова у облику звончића, који су сви окренути на једну страну.
Симбол чистоте и среће
Судећи по легендама које га прате, ђурђевак је од давнина био значајан део, не само флоре, већ и симболике у историји цивилизације. По једној легенди верује су се сузе Богородице претвориле у ђурђевак у тренутку када је плакала испред крста на коме је разапет Исус Христ. По другој, верује се да је цвет настао од Евиних суза, кад је морала да напусти Рај. Данас, ђурђевак симболише чистоту срца и повратак среће. Младићи и девојке некада су ово цвеће брали јер су веровали да доноси срећу у љубави. Обичај је и да се на Ђурђевдан људи ките ђурђевком, као симболом пролећа.
Ђурђевак се одавно гаји у баштама, углавном у забаченим и скрајнутим деловима дворишта, али с појавом нових варијетета, полако се пробија до истакнутијих места, где може да покаже лепоту. Лак је за гајење, јер није захтевна биљка. Одговара му већа влажност земљишта и полусенка, али опстаје и у потпуној хладовини. Шири се подземним стаблом или ризомом, и тако ствара велике колоније. Ширење ђурђевка понекад може бити проблем, јер се тешко контролише.
Ово цвеће је добар комшија, а највише воли друге пролећне цветнице, попут нарциса и зумбула. Ђурђевак тражи доста влаге. На сеновитим местима није га потребно често заливати, али на сунчаним местима треба га поливати 2 до 3 пута недељно. Најбоље је то радити увече и кишницом. Ђурђевак се у природи сâм размножава ризомом. Али, баштовани који желе ово цвеће уз ивичњаке или у лејама, најбоље је да у октобру изваде биљку из земље и дељењем корена је посаде. Током вегетације он ће се сâм ширити и формирати нове колоније.
Подмлађени засад боље цвета
Пресађене биљке, односно делови ризома, покривају се растреситом земљом, што сличнијом њиховом природном станишту, попут хумуса из храстове шуме. Пошто се ђурђевак стално размножава и шири, биљка временом потроши енергију на лисну масу и престаје да цвета. Стога је потребно подмлађивање засада ђурђевка на сваке 2 до 3 године. У јесен се чупају најстарије биљке и остављају млади изданци који ће следеће сезоне цветати.
Читав засад у дворишту може да се добије из само једне биљке која је ишчупана у шуми или из нечије баште. Садњу обавезно треба обавити у јесен, због високе влаге, али никако у пролеће. Посађен у пролеће, може да увене на високим летњим температурама и, тако ослабљен, неће преживети следећу зиму.
Не воли директне ударе ветра, те зато добро успева поред зида или испод стабала, која га заклањају и штите. Добро успева на западној или источној страни дворишта. Пошто се брзо шири, потребно је контролисати засад, али је и тај посао једноставан, јер се сувишне биљке само почупају. Његово брзо и неконтролисано ширење има и добру страну, јер тако гуши коров.
Берба у рукавицама, отрован је
Мај је време бербе ђурђевка, али треба бити опрезан, јер је цела биљка отровна. Чак и црвене бобице, које настају након прецветавања, представљају опасност. Уколико се бере због лековитих својстава, узима се цела биљка, али обавезно треба носити рукавице, јер је веома отрован. За припрему препарата користе се цветови, лишће и корен. У алтернативној медицини потребна је велика опрезност и не препоручује се лечење на своју руку, нити припрема препарата код куће. Ова биљка, иначе, помаже у лечењу болести срца и крвних судова, али само под надзором стручњака.
Због изузетне токсичности, ђурђевак не би требало да беру труднице и деца, а после било каквог контакта са биљком обавезно је прање руку, јер се може појавити црвенило и свраб. Ако отров доспе у желудац, изазива повраћање и дијареју, а у неким случајевима може да изазове и смрт.
Код нас се, ипак, најчешће бере цвет, као декорација или за прављење букета. И у том случају потребно је носити рукавице.
Код нас се овај цвет повезује са празником Светог Ђорђа, Ђурђевданом, јер цвета почетком маја. Али и због тога што постоји веровање да су се капи крви Светог Ђорђа, док се борио с аждајом, претварале у ђурђевак.
