Пише: Биљана Ненковић
Локалне власти у Книћу покренуле су прву фазу Географско- информационог система (ГИС) за пољопривреднике, у којој ће произвођачи моћи одмах да сазнају какви су потенцијали њихових парцела и шта најбоље успева на њиховим њивама. Тако произвођачи у Книћу могу једним кликом компјутерског миша да провере да ли њихово поднебље, микроклима или састав земљишта одговарају култури коју желе да гаје. ГИС је од користи не само пољопривредницима, већ и локалној самоуправи.
Такозвани Агро ГИС служи за праћење и планирање биљне производње у овој општини, чији развој готово стопроцентно зависи од пољопривреде. Пољопривредници на једном месту имају све податке када одлучују о томе коју културу ће гајити, а локална самоуправа има увид у то да ли производња коју је пољопривредник замислио заслужује субвенције. Наиме, новац из буџета моћи ће да добију они чији се избор културе слаже са условима поднебља.
– Када пољопривредник из наше општине убудуће буде желео да засади боровнице, нектарине или неку другу воћарску, ратарску или повртарску културу, моћи ће у овом систему да сазна каква је микроклима, какав је састав земљишта, надморска висина, као и све остале параметре, важне за узгој врсте коју је одабрао. Овај систем је жив. Стално ће се надограђивати и радиће се фазно – каже Зоран Ђоровић, који је иницирао увођење иновативног Агро ГИС система у Книћу.
ГИС у Србији има посебно место због податка да су од 25 округа без Косова и Метохије, чак 22 округа рурална. Наиме, руралне области подразумевају подручја која имају густину насељености мању од 150 становника по квадратном километру. Поменута 22 округа чине око 90 одсто територије Србије, где живи 66 одсто становништва. Реч је, дакле, о простору где постоји изразита зависност од пољопривредне производње у коме доминира екстензиван начин производње у пољопривреди.
Пољопривредна производња већине домаћинстава је традиционална и карактеришу је изражене осцилације и висока зависност од климатских услова, уситњеност поседа, недостатак инвестиција, застарела опрема и лоша организација. Чести су проблеми с откупом пољопривредних производа, као и јак притисак конкуренције из окружења, које снабдевају српско тржиште великом количином јефтинијих производа.
Изузетак српске пољопривреде представља једним делом простор Војводине, пре свега тамо где је извршено укрупњавање поседа и где је производња досегла економију обима. На таквим газдинствима већ се примењују савремене агротехничке мере, а неретко и неке друге савремене технологије.
Помоћ останку младих на селу
Упоредо с увођењем Географско-информационог система, локалне власти планирају широку кампању, чији је циљ да се ободни крајеви општине преоријентишу на воћарство, због повољних климатских услова и састава земљишта. Према речима Мирјане Павловић, из Фонда за развој пољопривреде у Книћу, прошле године набављено је 4.000 садница воћа, које ће бити подељене управо на подручјима која су према Агро ГИС-у погодна за воћарство.
– Циљ нам је да задржимо младе на селу. А, ако их већ молимо да остану, онда је ред и да им помогнемо. Управо се млади одлично сналазе с применом нових технологија у пољопривреди. Они су спремни да уче и да потраже помоћ стручњака, коју ћемо им обезбедити, каже агроном Мирјана Павловић.
Од Агро ГИС-а највећу корист свакако ће имати пољопривредници у Книћу. Њима би овај систем требало да скрати пут до одлуке шта може да успева на њиховим њивама. На једном месту налазе се параметри који су за њих важни. Тим пре што је општина Кнић разуђена и у различитим деловима су другачији климатски услови. Део код Гружанског језера је плодна долина у којој успевају повртарске културе, док је остатак на различитим надморским висинама и с различитим саставом земљишта. Један део села гравитира ка Руднику, док су други оријентисани ка Гледићким планинама. Корист од Агро ГИС-а имаће и локалне власти. Њихов буџет за субвенције је скроман и годишње износи око 20 милиона динара. Ђоровић каже да га зато треба корисно и паметно расподелити.
– У будућности Агро ГИС биће веома важан при додели средстава из локалне касе. Не може неко да тражи субвенције, рецимо, за гајење боровница, ако сви параметри указују на то да она не може да успе на њиви оног који тражи новац. На тај начин смањујемо ризик да буџетска средства, односно новац пореских обвезника, улажемо у нешто што је унапред осуђено на пропаст и није одрживо на тој парцели – објашњава Ђоровић.
Према његовим речима, тако се паметно распоређује новац намењен пољопривреди, а он ће бити додељен ономе чија је одлука оправдана. Наравно, пољопривредници увек могу да дођу и посаветују се шта би могли да саде на својим парцелама.
– Обезбеђени су контакти са стручњацима с наших института и факултета различитих профила. Пољопривредници ће у консултацији с њима моћи да провере колико је њихова одлука исправна. Свима је циљ да се што мање праве грешке, јер и произвођачи улажу свој капитал и добро је да буду сигурни да ће им се инвестиција на крају исплатити – додаје Ђоровић.
