НА КОСМЕТУ ПОВРЋЕ ИЗ ДАВНИНА БОЉЕ ОД ХИБРИДА
Старе, аутохтоне сорте поврћа далеко су здравије, отпорније и имају много већу хранљиву вредност, али су их потиснули хибриди, због бољег рода и изгледа плода. Међутим, уз добар узгој, који подразумева наводњавање и ђубрење, старе сорте могу да стану раме уз раме са хибридима, али и да их, по квалитету, далеко надмаше. Такве примере налазимо на северу Косова и Метохије, где се негују управо аутохтоне сорте поврћа, међу којима има и оних које искључиво успевају на том поднебљу, где им одговарају климатски услови, надморска висина и тип земљишта.
Кроз генерације се, на пример, преноси семе старе сорте белог лука, који карактерише крупан плод и изузетна отпорност. Највише се узгаја у енклави Суво Грло, односно у општини Србица.
Мотика уместо хемије
– Приликом обиласка и разговора са мештанима који тамо живе, сазнали смо да узгајају исту сорту белог лука од давнина, али није познато тачно од када. Она постиже веома добре резултате и тражи врло мала улагања. Узгајају га на растреситом типу земљишта попут алувијума, које није превише богато и квалитетно, то је пета или шеста класа земље, али одговара старој сорти – објашњава Небојша Божовић, саветник за повртарство у ПСС служби у Косовској Митровици.
Фото: Adobe stock
Садња овог белог лука почиње веома рано, обичном средином фебруара чим се укажу повољне временске прилике. Док дође на ред садња осталог поврћа, бели лук већ почиње да ниче, и то месец до месец и по дана пре осталих култура. Његова вегетација је нешто дужа и обично се вади у августу, заједно са црним луком.
– С обзиром да овде нема довољно воде за наводњавање, када је сушна година дешава се да бели лук ваде раније, као што је то био случај прошле године, када је стигао већ у јулу. Што се тиче агротехнике, улагања су минимална, јер сорта не тражи посебне мере, као ни обраду земљишта. Повртњак се обично узоре у јесен и ђубри се стајњаком, због чега овај узгој можемо малтене сматрати и органским. Минералног ђубрива готово уопште и да нема у тој производњи. Третирање хербицидима и против болести је искључено сто одсто, јер они то све обрађују на стари начин, окопавањем, плевљењем и тако усев држе чистим. Задовољни су приносом, а осим локалне продаје, откупљује га и прерађивачка индустрија – истиче Божовић.
Које сорте дају добре приносе без великих улагања сазнајте у наставку.
