У овом периоду воћке мирују. То ипак не значи да за воћаре нема посла. Зима је период када имају више времена да се посвете усавршавању. Зимске школе, саветовања, радионице, само су неки од начина да се упознају са најновијим достигнућима и технологијама у области воћарства, те да стечено знање примене у пракси.
У међувремену, уколико временски услови дозволе, обављају се радови који нису досад урађени. Наставља се садња, под условом да земља није смрзнута нити превише влажна. Саднице које нису посађене треба утрапити и сачувати од исушивања, измрзавања, механичких и оштећења од мишева и зечева. За ову намену могу послужити надстрешнице, гараже, шупе… Као материјал за трапљење може се користити ситан и влажан песак.
Заштита од дивљачи
Ако то није урађено током новембра, посађене воћке треба обавезно заштитити од дивљачи. Поставља се ограда око воћњака или стабла увијају тракама од натрон папира. Такође се користе препарати, тзв. Репеленти, који својим мирисом одбијају дивљач. За ову намену се не препоручују пластични џакови. У време сунчаних дана и у току зиме стабла се греју дању и нагло хладе током ноћи, због чега може доћи до пуцања коре и великих оштећења. Воћњак треба редовно обилазити, јер се зечеви лако крећу по снегу и могу дохватити незаштићене гране.
Обраду земљишта у воћњацима је најбоље обавити током јесени, после ђубрења, или током лепих зимских дана – боље него у пролеће. Обрађено земљиште се оставља у отвореним браздама, да накупи влагу и што боље се уситни. Поштују се и одређена правила. Сваке године мења се правац орања, једном уздуж, други пут попреко. Да би се спречило стврдњавање земљишта, мења се и дубина обраде – једном је плића, други пут дубља.
„Одећа“ за смокве и актинидије
Још није касно да се окречи дебло и ниже рамене гране да би се спречило пуцање коре услед температурних колебања током зимских месеци. Бела боја креча одбија сунчеве зраке и не дозвољава да дође до загревања дебла и кретања сокова из корена према круни. За овај посао треба изабрати топлије зимске дане.
Љубитељи смокве не треба да забораве да је ово воће пореклом из топлијих крајева и да је веома важно да се на време „обуче“ и заштити од измрзавања, нарочито ако је посађена на незаклоњеном положају. Од зимског мраза највише страдају млада стабла (прва и друга година), посебно ако су током лета била изложена суши, а у јесен нагло почела расти после обилних киша, па им до зиме дрво није потпуно сазрело. За ову намену могу послужити слама, кукурузовина, асуре, борове гране, агрил… Бира се довољно лак, односно материјал који неће превише оптеретити биљку, а да при том пропушта и довољну количину светлости. Препорука је и да се на сличан начин заштите и младе биљке актинидије.
Не заборавите да очистите воћњак од поломљених и оштећених грана, смолотичине, испуцале или огуљене коре, маховине, лишајева… Тако ћете им продужити животни век.
Проверите здравствено стање плодова јесењих и зимских сорти јабука и крушака у складишту. Уколико приметите било какве промене, такве плодове треба уклонити.
С. Малиновић
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
