Пише:
Јелена Лукић
Туристи који су овог лета посетили водопад Велики бук у туристичком комплексу Лисине код Деспотовца, сигурно су на улазу приметили лепо уређен штанд – дрвена запрежна кола са зимницом и домаћим производима – од џема, сокова, ликера, ајвара, меда до пројиног брашна и сира. Породица Мијатовић из Стрмостена код Деспотовца ове производе прави искључиво од воћа, житарица и поврћа с ових простора или убраних у шумама Горње Ресаве, и то по старинским рецептима.
Данка Мијатовић (37) каже да никада ни један рецепт није узела с интернета, како то раде савремене домаћице, већ искључиво од старијих жена у селу. А воће и поврће кува на шпорету на дрва. То се показало као добра пракса јер купци који једном пробају њене производе, купују поново.
Посао за целу породицу
У посао узгоја, брања и прераде воћа и израде џемова, слатка, сокова, ликера, ракије и меда укључена је цела породица Мијатовић – Браниша (44), његова супруга Данка, као и деца Лана (16) и Кристијан (15) који помажу кад год немају обавезе око школе. Ипак, за оно најбитније, кување воћа и поврћа, као и планирање шта ће се радити, задужена је Данка, млада и енергична жена.
– Ја сам била домаћица, нисам била запослена, а супруг је радио у ресторану Ђула у Ресавици. Плата мала, а морали смо некако да прехранимо породицу. Пошто смо имали земљу на улазу у Лисине и свој мали воћњак, решили смо да поставимо рестаурирана старинска запрежна кола и продајемо домаће производе: најпре сок од зове, домаћу ракију, мед и пројино брашно, а после смо проширили асортиман. Почели смо 2015. године и одлично смо радили све до прошле године, када нас је прекинула епидемија короне – каже Данка.
Пре две године Данка је преко Националне службе за запошљавање добила субвенције за самозапошљавање.
– Добила сам неповратна средства у износу од 200.000 динара која сам уложила у тезгу, купила машине за обраду воћа, машине за млевење, витрину, амбалажу. Иако смо ми пре тога доста новца уложили, и ова помоћ ми је много значила – истиче Данка.
Дивље воће с Бељанице
Мијатовићи све раде сезонски, како које воће стиже. Имају свој воћњак с по десетак стабала разног воћа, док шумско воће беру на оближњој Бељаници. Током лета правили су џем, слатко, сируп и ликер од домаћих и шумских јагода, вишања, трешања, малина, домаћих и дивљих купина, боровница, кајсија, шљива, белих, црних и црвених рибизли, као и перуанских јагода од којих се прави слатко.
– Џем од малина је најпродаванији, како због укуса тако и због боје која је невероватна. Добро се продају производи од шумских јагода, као и мед с орашастим плодовима и сувим воћем као што су кајсија, брусница, бразилски и индијски орах, бадем, смоква, суво грожђе и шљиве – каже Данка.
Купцима је занимљиво и слатко од шумског микса у које иде пет до шест врста воћа, на пример, шумска јагода, шумска боровница, дивља купина, малина, аронија и црна рибизла. Укус је, кажу, фантастичан, као и боја воћа.
Оно што се одмах прода чим се изнесе на тезгу јесте и ракија траварица.
Траварица садржи клеку, анис, коморач, хајдучку траву, матичњак, нану и коприву. Кад се та ракија направи, одстоји месец дана и може да се конзумира, чак и као лек. Чим направимо, све одмах продамо – наводи наша саговорница.
Козји сир са лековитим додацима
Мијатовићи имају своје кошнице, а чувају и пет коза, тако да имају и домаћи сир.
– Правим козји сир у маслиновом уљу, с додацима као што су бели лук, мирођија, першун, оригано, нешто љуто. Имамо и наше кукурузно брашно које је млевено на воденици – каже Данка.
Током септембра праве ајвар, туршију, љутеницу, парадајз у флашама.
– Правим комплетну зимницу. То продајемо до децембра, а онда правимо паузу када је снег. Годишње скувам више од 300 тегли ајвара и више од 50 килограма шумских јагода. То се највише продаје – наводи Данка.
Данка све сама кува
Данка све сама кува, у паковању јој помажу деца, док је Браниша задужен за брање воћа, сакупљање шумских плодова, као и за помоћ у продаји. Каже да јој је најлакше да кува јагодичасто воће, док остало воће, као што је кајсија и шљива, мора да се љушти и одваја од коштица. Баш зато што се љушти, џем од кајсије има лепу жуту боју.
– Прошлог лета је била добра продаја, овде је све било пуно. Људи нису могли преко границе па су летовали у Србији. Сада није тако. Мало бољи су викенди, тада долазе екскурзије и организоване посете. Иначе, радни дан ми траје од јутра до сутра. Ако нисам на тезги, онда кувам или сам у башти и пластенику. Помажу и деца, нарочито лети када је распуст – наводи ова млада и вредна жена.
Целе прошле зиме брзом поштом су слали своје производе људима из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца који су већ куповали код њих. Углавном су наручивали зимницу, и то ајвар, сокове и мед. Иначе, тегла џема од 370мл кошта од 250 до 350 динара, слатко од 250 до 300 динара, један литар сока је 400 динара, а ликера 600 динара.
Слатко од перуанских јагода
Једна од омиљених Данкиних посластица је слатко од перуанских или андских јагода.
-То је старо воће које имам у башти. Плод је наранџастожуте боје, величине кликера и изгледом подсећа на парадајз. Бере се крајем јула. Плод је сладак, укус је неупоредив са било којим воћем. Рецимо да има укус ваниле. Плод има своју љуштуру која се скине, затим се опере и кува. На килограм воћа иде килограм шећера и 200гр воде. Укува се до жељене густине, али да буде довољно густо да се не би покварило. Не додаје се никакав конзерванс. Када се скува, слатко буде провидно – објашњава Данка.
Вргањи из околних шума
Браниша Мијатовић одрастао је на обронцима Бељанице и Јужног Кучаја, тако да добро познаје и гљиве. Најтраженији су вргањи, којих има доста у шумама ових планина.
Прошле јесени брао сам црвени вргањ. Било је великих примерака, тешких чак до килограм. То смо сушили и продавали. Дневно могу да сакупим од 15 до 20 килограма. Откупна цена је била 800 динара, видећемо како ће бити ове јесени – каже Браниша.
Лековити сируп од зовиних бобица
Сируп од црних зовиних бобица одличан је за оне који имају проблеме с плућима и за оне с повишеним холестеролом. Да би се користиле, црне бобице зове морају да буду потпуно зреле и морају термички да се обраде.
Бобице се згњече или измиксирају, налије се вода, стави се лимунтус и то одстоји 24 сата. На 50 цветова зове иде пет литара воде и пет лимунтуса. Затим се процеди и дода пет килограма шећера. То се кува, кад прокључа, кува се још неколико минута, скине се пена, а затим се вруће сипа у флаше. Ако није довољно кисело, може да се дода још лимунтуса – каже Данка.
Од црних зовиних бобица може да се прави и слатко и џем.
