Правилно орезивање један је од најважнијих послова у овом периоду, и веома је важно правилно га урадити. Ово је уједно и најопштије и најопширније питање за стручњаке и за пољопривреднике, јер се свака воћка орезује на посебан начин. Резидба је данас много више од обичног заната који подразумева рад маказама у воћњаку у току зиме. Она подразумева рад целе године, уз примену бројних захвата, као што су пинцирање врха младара, закидање пупољака, ровашење летораста, прекраћивање младара у току вегетације, савијање младара, а за све то потребно је и знање и искуство.
Добро обављена резидба веома често је последица добре праксе и вишегодишњег искуства резача. Ипак, за резача је пожељно да има основно теоретско знање из различитих области воћарства – каже др Иван Глишић, професор помотехнике на Агрономском факултету Чачак. Како каже, од посебне важности је познавање родних пупољака, односно родних гранчица. За резидбу је од великог значаја и познавање основних узгојног облика.
Ипак, важно је знати и где могу настати евентуалне грешке.
Уколико резач нема довољно искуства и не разликује добро родне пупољке од неродних, за препоруку је да резидбу обавља пред само цветање, када је разлика између пупољака очигледна. Могуће грешке могу се огледати у томе да се на стаблима која немају довољно родних пупољака примени јака резидба и на тај начин се „изгуби“ и то мало родног потенцијала које је стабло имало, а осим тога, јака резидба ће у том случају проузроковати снажан вегетативни раст и бујност.
С друге стране, каже наш саговорник, уколико стабло носи велики велики број родних пупољака, односно има висок родни потенцијал, а примени се блага зимска резидба, доћи ће до такозавног преродевања: плодови остају ситни, слабо дозревају, стабло је исцрпљено, а крајња последица је улазак у алтернативну родност (једне године прероди, па наредне нема приноса).
Воћка се мора формирати на време
Добро формирана воћка читавог свог живота ће омогућавати оптималну искоришћеност природних услова: светлост треба да допире до свих делова круне, крошња никако не треба да буде превише загушена. Такође, код добро орезане воћке равномерно ће обрастати сви делови крошње, због чега ће и плодови бити равномерно распоређени, што обезбеђује добар принос, одличан квалитет плодова, без премештања рода на периферију круне, истиче др Глишић и додаје да је тиме омогућена лакша и ефикасна, а тиме и економски исплатива резидба, боља заштита од болести и штеточина и бржа берба, као и ефикаснији рад механизације приликом обраде, прскања и других радова на воћки.
Наравно да се резидба разликује од врсте на којој се ради.
– Јабука и крушка (калемљена на вегетативним подлогама) данас се у интензивним засадима скоро искључиво гаје у облику витког вретена, и ту има најмање “лутања” – каже др Иван Глишић. – Код крушке калемљене на сејанцу доминантан је узгојни облик вретенасти жбун. Шљива се успешно гаји и у облику пирамиде и у облику вазе, а све је већи број засада код којих се шљива гаји у облику вретенастог жбуна (углавном сорте чији су плодови намењени берби, али сорте које су слабије бујне, као што је чачанска лепотица). Бресква се гаји у облику вазе или њене модификације – веронске вазе, као и у облику вретенастих форми, као што је веронско вретено. Кајсија се углавном гаји у облику вазе (котласте крошње), док је код трешње присутно право шаренило узгојних облика. Трешња се на средње бујним и бујним подлогама гаји у облику модификација вазе као што су шпански грм или жбун ким грина (КГБ), као и у облику одређених модификација вретенастог жбуна (мађарско вртено, вогелово вретено и сл.), па чак и у облику витког вретена, али су за то потребне саднице трешње калемљене на слабо бујним подлогама.
Пратити основне принципе резидбе
Ипак, каже наш саговорник, постоје златна правила која важе за све воћне врсте, а основно је да сви захвати који се примењују у резидби треба да буду усмерени у два основна правца: ка правилном формирању и одржавању узгојног облика, као и ка одржавању баланса између вегетативног раста и родности.
– Ова два основна принципа резидбе су независни, али и тесно повезани. Никако не можете само размишљати о томе да добро формирате узгојни облик, занемарујући када ће и колико тај узгојни облик да донесе рода. Такође, уколико само размишљате о приносу, пре или касније ћете изгубити жељену узгојну форму и доћи ће до тога да је принос добар, али далеко ван домашаја руке, гране сметају проласку механизације, круна је загушена, прскање је отежано, берба још више – истиче др Глишић.
У првим годинама по садњи резидба је у већој мери усмерена у правцу формирања узгојног облика, али се никако не сме запоставити иницирање прородевања, односно остваривање првих приноса. Касније, у годинама пуне родности, резидба је усмерена у правцу одржавања формираног узгојног облика и одржавања равнотеже између вегетативног раста и родности. Уколико имамо превише јак вегетативни раст и велику бујност, а слабу родност, или преобилну родност, а слаб вегетативни пораст, значи да смо у резидби направили грешке.
Највеће и најчешће грешке које се јављају приликом резидбе у почетним годинама по садњи су последица незнања, док су грешке код формираних воћњака углавном последица „слабости“ резача или жеље за што већим приносом.
Потребно је избећи грешке
Код бујних комбинација сорта-подлога (шљива на џанарики, бресква на сејанцу, крушка на сејанцу, трешња на магриви или колту…) пирамидалне узгојне форме или вретенасти жбун доносе боље резултате него ваза, али је вретенасти жбун или нека уска пирамида далеко тежа за формирање и резидбу од вазе (котласте крошње). Уколико не уклањамо неодговарајуће прирасте из вршног дела круне (у врху остављати само слабије гране, родне гранчице и прирасте отвореног угла!), веома брзо долази до стварања тзв. “капе” која засењује доње делове круне, они заостају у порасту, долази до “превртања пирамиде” и премештања рода и целокупне вегетације у врх крошње (сл 2).
Добро формирани узгојни облици и добра нега засада могу довести до тога да у појединим годинама дође до преобилног заметања плодова. Тада неки резачи помисле да је блага резидба довољна, јер им је жао да воћку исеку, кад тако добро рађа. Међутим, блага резидба у таквом воћњаку води преродевању.
– Једна од великих грешака је и „полузнање“, односно став: „Одлично режем јабуку и познајем вретено јабуке, због чега не бих могао резати трешњу , иако је баш и не познајем“, каже наш саговорник. Као прво, бујност подлога на које се калеми трешња већа је од бујности подлоге М9 на коју се калеме сорте јабуке. Осим тога, трешња спада у групу коштичавог воћа, плодоноси претежно на мајским букетићима, кратким и дугим (витим) родним гранчица, а све су то различите категорије родних гранчица у односу на јабуку. Зато добро познавање резидбе витког вретена код јабуке није довољно да би се могло прекопирати на резидбу витког вретена трешње. Сличан пример је и код вишње – облачинска вишња може у појединим годинама и да се не ореже, док би изостављање резидбе код сорте шумадинка било погубно.
Основни принципи резидбе су базирани на очекиваној реакцији воћке након примењеног помотехничког третмана, што значи да резач мора да има непрекидно размишљање и предвиђање шта ће добити применом одређеног помотехничког захвата. Ипак, резидбу никако не треба схватити као неког „баука“. То је само једна од мера неге која ће допринети бољем резултату у вашем воћњаку. И најбоља резидба не може надоместити пропусте у ђубрењу, заштити, обради земљишта, наводњавању и другим мерама неге.
Механика и рука могу само заједно
Механизована резидба у воћњацима се јавила више због недостатка радне снаге за резидбу, него што представља стварно унапређење или иновативно решење -каже др Иван Глишић. – Код формираних воћњака, за ручну резидбу једног хектара потребно је од 80 до 150 часова рада, што је готово немогуће постићи у воћњацима на великим површинама.
Први покушаји механизоване резидбе су били још пре 40 и више година, али нису дали одговарајуће резултате првенствено због превише бујних стабала која су се тада гајила.
– Данашњи узгојни облици омогућавају примену механизоване, контурне резидбе. Учинак таквих машина је велики – за један хектар засада потребно је око четири сата рада у току зимске и дупло мање времена за летњу резидбу. Међутим, након зимске механизоване резидбе потребно је ако не сваке, онда обавезно сваке друге године обавити корективну ручну резидбу. За корективну резидбу је тада потребно око 40-50 сати рада по хектару. Када се све сабере, комбинација механизоване и корективне ручне резидбе 20-50% је јефтинија од ручне резидбе, али учинак није довољно испитан, а ефикасност долази само до изражаја на великим површинама.
Новитети да, али само проверени
Наравно да се тежи прихватању нових трендова у резидби и узгојним облицима, али и ту треба бити опрезан, каже др Иван Глишић.
– Неки од њих су прихваћени и заживели су у пракси, док су неки остали само као теоретска могућност или су заступљени на мањим површинама и код појединачних стабала. Тако је релативно брзо прихваћено витко вретено као узгојни облик код јабуке и крушке. Постигнути су одлични резултати и у погледу приноса и квалитета рода. То је нешто што је наш произвођач јабуке добро савладао, постигао добар принос и квалитет плода. Због тога и тешко и обазриво прихвата нешто друго, у шта није сасвим сигуран.
