Оранице у Србији годинама се прскају хербицидима који садрже глифосат, активну супстанцу за коју је Комитет од 12 стручњака Светске здравствене организације утврдио да је канцерогена и да изазива рак.
Глифосат садрже 34 различита препарата за заштиту биља која се користе у отаџбини, а српски фармери их користе по угледу на Европску унију. Међутим, није само то невоља са којом се суочава српска пољопривреда и грађани.
Уз затроване оранице у Србији је све више оних које нико годинама не обрађује и којима је промењена намена. Процењује се да је на тај начин изгубљено 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта вредног више од 15 милијарди евра.
Професор Пољопривредног факултета у Земуну др Миладин Шеварлић каже за „Вести“ да је Комитет СЗО за борбу против рака потврдио оно што је истраживао Арпад Пустаји који је давне 1995. године утврдио да глифосат лоше делује на животиње које су се храниле ГМО кромпиром и кукурузом који су током зрења прскани том супстанцом.
„Код стоке која је храњена ГМО кукурузом и кромпиром већ у другој генерацији су се појавила оштећења органа, у трећој генерацији је регистрована канцерогеност, у четвртој неплодност. Највише су страдале животиње у Аргентини где авионима запрашују ГМО соју на огромним пространствима“, објашњава др Шеварлић.
Према његовим речима када се страдање животиња упореди са људима јасно је да ће и људи доживети сличан сценарио за 30 до 120 година.
