Нико поуздано не зна како је драгољуб (Tropaeolum majus) добио име на нашим просторима, али тај спектакуларни цвет деценијама улепшава дворишта својим жутонаранџастим латицама и овалним листовима. Цветна летња башта не може се замислити без његових нежних грмова. Лак је за одржавање и, осим што је украс вртова, драгољуб је једна од најпопуларнијих врста јестивог цвећа. Зову га још и драгомиље, лазибубе, латинче, млатифа, љубидраг, пењалица или слак.
Пише: Биљана Ненковић
Раније се није могло замислити двориште без драгољуба. Сејао се због лаког одржавања и дугог цветања, које почиње у јулу, а завршава се у октобру. У овој деценији доживљава ренесансу јер је, осим декоративног изгледа, постао популаран као јестиво и лековито цвеће.
Народна медицина сведочи о томе да је драгољуб један од најјачих природних антибиотика, да делује и антифунгицидно, антисептички, антибактеријски, као и да је добар диуретик и лаксатив. Последњих година тврди се да сви делови биљке имају антибиотско својство и да повећавају отпорност организма. Користи се као тинктура и свеже цеђен сок од биљке, а због велике количине Ц витамина, цветови и млади листови ове биљке завршавају у салатама. У драгољубу има и смоле, пектина, гуме, танина.
Све више се користи као додатак витаминским салатама, које треба јести свакодневно, или чак свеже цеђени сок од лишћа. Али, не узима се више од 10 до 15 грама. Користи се и за лечење болести респираторног система, као што су астма, бронхитис, тврдокорне слузи, упална стања, кашаљ, прехладе и грип. Због сличних лековитих својстава одавно је раме уз раме с реном и ротквом.
Тако је драгољуб разбио предрасуде да је биљка помодарства и да служи само као декорација на тањиру због интензивно жуте боје, наранџасте и црвене боје цветова. Док не стигне до стола, украшава дворишта, стварајући грмолику структуру. Листови су му готово округли, цветови крупни, а плод је сув, дели се на три дела и у сваком има по једну семенку.
Драгољуба краси једноставност у одржавању, и то је једна од његових важнијих предности. Осим сунчаног места у дворишту, ова биљка не тражи скоро ништа више. Прихрана му није потребна, ни пожељна, јер у превише плодном тлу слабо ће цветати. Драгољуб је познат и по томе што несебично дели своје моћи са другима и заштитнички је настројен. Сеје се међу воћем и поврћем, јер их штити. Он ствара материје које уништавају многе штетне микроорганизме, одбија штеточине и изазиваче болести.
Драгољуб је непријатељ биљних ваши, беле мушице и лептира купусара. Због тога га често можете видети у баштама с купусом или у воћњацима. Може се наћи и у природи, најчешће у буковим шумама. Специфичан је по томе да се простире и пуже по тлу. Веома је осетљив на хладноћу и с првим мразом ће нестати. Реч је о једногодишњој зељастој биљци, која може да нарасте од 15 центиметара до чак два метра у висину. Овој биљци одговара и суво и песковито, дакле, добро пропусно земљиште. Сеје се директно у земљу на дубину до 2 центиметра. Може се прво произвести расад, али не воли превише пресађивање.
У подножје драгољуба, ако је пењачица, могу се посадити ниске цветнице, попут лобелија, агератума или воденика. Код грмоликих врста драгољуба, треба их пустити да расту по земљи где ће формирати покривач. Зато их треба садити на размаку од око пола метра. Уколико их желите као пењачице, треба им обезбедити добар ослонац и мало им помоћи у пењању, јер немају витице.
Драгољуб, посађен у земљиште богато кисеоником, развиће богату лисну масу, али ће слабо цветати, па осим непожељног ђубрења, није препоручљиво ни да се смести поред биљака које у земљи вежу кисеоник, попут махунарки или детелине. Одлично подноси сушна лета и не треба га превише заливати. Једини посао око драгољуба је отклањање прецветалих цветова, како би цваст била што бујнија и уживање у његовој лепоти и лековитости потпуније.
Семенке уместо бибера, цветови у намазу
Драгољуб се употребљава у свежем или сушеном облику. Листови се могу убрати било кад, а цветови у летњим месецима, у јулу и августу. Најбоље их је брати у раним јутарњим сатима. Семе се скупља у јесен, кад сазри. Не треба чекати предуго, јер презрели плод може бити горког укуса. Самлевене семенке имају љуто-пикантан укус и користе се као замена за бибер.
Ситно исецкани цветови могу се помешати с младим сиром. Тако се добија квалитетан и здрав намаз. Многи користе драгољуб као зачин у омлету или кајгани или уз пиринач, макароне, салату од кромпира.
