Здрав ко дрен каже се за особу која нема здравствствених тегоба. Изрека је настала у нашем народу захваљујући овој биљци чији су црвени плодови, дрењине, од давнина познати по благотворним својствима. Била је симбол отпорности, чврстине духа…
Према предању, дрен је био дрво наших предака. Уколико га није било близу места где су подизали куће, садили су га да породици донесе здравље и дуговечност. Сматрали су да је дрен здрав од семена до плода. Чували су га, уживали у укусним црвеним, плодовима неодољивог укуса. Гостили су се сушеним, пили сок током дугих зимских дана, мазали на хлеб пекмез.. Жилаво и суво тврдо дрво – дреновину користили су за прављење различитих предмета и алата. А, после неколико векова скоро га заборавили.
Дрен је жбун које се најчешће може видети на сувим, сунчаним и каменитим странама листопадних шума. Кора старијих стабала је испуцала, са сунчане стране је црвенкаста. Листови су зелени, издужени наспрамно распоређени, а у јесен попримају црвенкастомрку боју. Цветови су жути, скупљени у цвасти и појављују се углавном у марту, пре него што жбун олиста. Плод дрена се може описати као мешавина трешње и маслине. То је дрењина, боје трешње, а облика маслине. Сазрева почетком септембра и може се брати до средине октобра, што углавном зависи од климе и надморске висине.
Сируп за зимске дане
Припрема се од два килогама дрењина, килограма шећера и 4,5 литра воде.
У лонац улити три литра воде, а кад проври додати дрењине. Кувати их док не омекшају, склонити са шпорета, сачекати да се све охлади. Оцедити (течност сачувати) и дрењине испасирати, да би се одвојиле коштице. Смесу која остане на гази у цетки прелити преосталом водом и кувати 15 минута, а кад се охлади поново пропасирати.
Све сјединити, додати шећер и на тихој ватри, непрекидно мешаати док се шећер не отопи. Повећати температуру и кратко кувати. Врео сок налити у топле стаклене флаше, добро затворити (најбоље херметичким затварачима), претрпати их ћебетом и оставити да се охладе. Сместити у хладан шпајз и користити разблажен с обичном или минералном водом.
Најбоље су кад добију тамноцрену боју, кад омекшају и кад су слаткокиселкастог укуса. Садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектине, танине и изузетно много витамина Ц (чак двостуко више од поморанџе).
Дрењине се сврставају у безглутенску храну, па се недозрели плодови конзервишу у сланој води као маслине. У планинским крајевима наше земље где дрен иначе успева, прави се ароматична ракија дреновача препознатљива по бледоцрвеној боји.
Научници су установили да дрењине, кора стабла и листови имају антимикробно својство. Танини и пектини из плода повољно делују на слузокожу желуца и црева. Меснати део плода и уље из семенки може да се користи за регенерацију коже и слузокоже. Дрењина побољшава рад јетре и бубрега, односно користи се за детоксикацију организма
Пекмез
Потребне су зреле дрењине и шећер. Дрењине прелити кључалом водом, после 10 минута процедити, пропасирати, одвојити коштице и ставити у већу шерпу.
Додати онолико шећера (колико има пропасираних дрењина). Полако мешати и кувати два сата, у зависности која се густина жели постићи. Врућ пекмез се сипа у тегле, стави у загрејану рерну 20 минута (да се ухвати корица), затим повеже целофаном или стави поклопац.
Међутим, пекмез се може сипати у топле тегле, заворити патент затварачем и преврнути. Кад се охлади чувати на сувом и хладном месту, а кад се начне, односно отвори, у фрижидеру.
Чајеви од коре и плода благотворни су код упале грла, али се користе и код малокрвности, богиња, болести бубрега, дијабетеса и за зацељивање рана. Дрењине јачају имунитет, делују као диуретик, спречавају задржавање воде у организму, те помажу снижавању крвног притиска.
Сок, слатко, пекмез и џем од зрелих дрењина добри су готово колико и свежи плодови. Зато се сматрају пријатним и лековитим посластицама које би што чешће требало да се нађу на трпези. У нашим крајевима се за Божићне празнике када се припрема чесница, поред ораха, дода и дрењина, да цела породица буде Здрава као дрен….
Д. Радивојац
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
