Brus, mestašce ušuškano na istočnim padinama Kopaonika između Rasine i Graševačke reke, nalazi na raskrsnici puteva za Kopaonik, Aleksandrovac, Kruševac, Jošaničku i Vrnjačku banju. O lepoti ovog krajolika ne treba previše govoriti, jer praktično ima sve što bi moglo da se nazove rajem na zemlji. Tu je izvorište lekovite vode, šume su pune kiseonika i šumskih plodova, a okolna brda pružaju zavidne mogućnosti za berbu pečuraka i šumskog bobičastog voća.
Piše: Ljiljana Milovanović
Tu lepotu rodne grude prepoznala je i iskoristila tridesetpetogodišnja Dušica Pavlović iz sela Kočine nadomak Brusa. Iako je po struci meteorološki tehničar, godinama ne uspeva da nađe posao, pa se okrenula prirodi. Pre šest godina počela je da proizvodi domaću zimnicu, a njen brend „Dudina teglica“ sada je već poznat širom Srbije.
U ponudi ima domaći džem, ajvar, slatko, rakiju, a od nedavno i likere od nane i kajsije, koji su postali pravi hit i među muškarcima, i među ženama. Naša sagovornica ističe da je imala i nekoliko ponuda da proizvode plasira u jednoj prodavnici zdrave hrane, ali je odbila, jer im je vlasnik stalno obarao cenu.
– Imamo troje dece, od kojih je jedna beba, a pošto sve radim sama – od pranja voća i povrća, preko seckanja i kuvanja – bebac često spava u kolicima ili je baba pričuva dok ne završim sa svim poslovima. Borimo se svim silama da opstanemo na tržištu, jer nakon pandemije sve je poskupelo. Cena ambalaže otišla je skoro pa duplo i mnogo se teže nabavlja nego ranije. Za šećer i sami znate, isto tako i voće. Malina je bila 500 dinara, šumska jagoda 1.200, borovnica od 800 do 1.200, a kako stvari stoje, i cena voća otići će gore. Kada i ponudimo proizvode nekim prodavnicama, one bi sve da dobiju za sitne pare, pa ne ide to tako. Svi misle Dušica, pucne prstima i sve je gotovo začas. Međutim, da bi se dobio kvalitetan proizvod, potrebno je puno truda i rada – priča naša sagovornica.
Dušica je pripremom ukusne zimnice počela da se bavi mnogo ranije, kada se udala, jer i porodica njenog supruga proizvodi domaće đakonije blizu dve decenije, te se i ona pridružila familijarnom poslu. Svi poslovi obavljaju se u krugu porodice, a čak i starija deca učestvuju koliko mogu. Mališani su, zapravo, glavni degustatori, jer ono što kod njih prođe, kasnije ima dobar prijem i kod kupaca. Pavlovići dobijaju i subvencije za pčele, stoku i voće, ali ta suma im nije dovoljna za sva ulaganja, i to je jedan od razloga što je počela da pravi sokove, likere, slatka, džemove i ajvar.
Divlja borovnica s Kopaonika
– Moramo da se borimo, jer mi živimo od poljoprivrede i ovo nam je jedini izvor prihoda. Imamo i svoju tezgu u Brzeću, a reč je o jednom malom, ali predivnom turističkom mestu u podnožju Kopaonika. Kada dolaze turisti, može lepo da se zaradi, ali kada nije sezona, naš kanal prodaje jeste društvena mreža Fejsbuk – ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, prodaju preko Fejsa je pokrenula za vreme korona virusa, kada se učlanila u grupu “Mali, mali proizvođači hrane u Srbiji” i tada je rešila da izbaci oglas. Odmah nakon oglašavanja je startovala i prodaja. Kasnije je otvorila svoju stranicu “Dudina teglica” i konačno je došlo i do prvih ozbiljnijih porudžbina, s tim da danas iza sebe ima armiju lojalnih kupaca.
Upitana da li voće kupuje ili ima sopstvenu proizvodnju, Pavlovićeva navodi da kada je reč o voću uglavnom proizvode sve što uspeva u ovom kraju od malina i kupina, do trešanja, ribizle, aronije, domaćih jagoda, a jedino kupuju kajsiju. Iako imaju svoje voće, Dušica kaže, da je najslađe ono šumsko.
– Divlju jagodu, kupinu i borovnicu beremo. Blagosloveni smo divljom borovnicom s Kopaonika, jer ona nije ni nalik ovoj koja se uzgaja. Divlja borovnica je najjači antioksidans, što se za uzgajanu ne može reći. Pritom, uzgajanu dosta često tretiraju hemijskim preparatima, ali većina proizvođača to neće da prizna, dok je divlja zdrava i bez ikakvih hemijskih dodataka. Isto važi i za i divlju kupinu, koja je odlična za imuni sistem – otkriva Dušica.
Najviše koristi šumsko voće
Prilikom spravljanja domaćih proizvoda, Pavlovićeva najviše koristi šumsko voće, a navodi da joj kuvanje ne pada teško jer se uz dobru organizaciju sve postiže.
– Možda zvuči kao kliše, ali zaista je potrebno da volite ono što radite, pa je tako kada je u pitanju spremanje džemova, slatka, sokova – ističe ona.
Kada je reč o proizodnji, Dušica naglašava da kuvanje džema zavisi od količine, jer neke domaćice kuvaju svega pola, a pojedine i dva i po sata, dok ona kuva sve po potrebi i ne pravi velike zalihe. Kada kuva slatko ili džem, potrebno joj je od 15 minuta do sat vremena, a posle toga sledi pakovanje, pasterizacija, lepljenje etiketa.
Iako postoje univerzalni recepti koje većina koristi, Dušica je korigovala dosta stvari. Smanjila je količinu šećera, pa sad neka slatka imaju onaj kiselkasti i osvežavajući ukus. Sokove ne kuva, ne koristi ni sokovnik, ni šerpu, već ih sprema na drugačiji način, gde voće ne gubi svojstva, jer na taj način zadrži sve vitamine i minerale. Proizvode i rakiju od šljive, kruške, jabuke, a prave i razne travarice i likere.
Tajna pite od borovnice
Dušica Pavlović pravi i pitu od bornvnice, čija je receptura njena mala tajna.
– To me je proguralo dok sam radila na Kopaoniku – seća se s ponosom. – Znate li da sam za Dane borovnica prodala preko 30 plehova, odnosno, 600 parčadi pite sa borovnicom. Čak sam jednog dana ostavila tezgu i otišla kod drugarice u apartman da je spremim i ispečem, jer sam tog dana do podneva prodala sve. Vratila sam se sa četiri pleha vrućih i friških, a na svoje iznenađenje, zatekla sam ljude koji me strpljivo čekaju. Za nekoliko minuta sve je planulo, a tek tada sam primetila da sam u žurbi zaboravila da stavim šećer. To se pokazalo kao dobra stvar, ljudi su bili oduševljeni…
Govoreći o ajvaru, Dušica kaže:
– Obožavam jesen i taj miris pečene paprike. Papriku kupujemo, ipak njoj pogoduje župska klima, aleksandrovačka. Možda bismo i mi uspeli da je proizvodimo, ali i bez nje imamo dosta posla oko poljoprivrede. Takođe, bavimo se i prodajom vrganja i lisičarke, koje beremo u šumi kod nas i na Kopaoniku.
