Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Egzotični vrt slatkih plodova

Egzotični vrt slatkih plodova

293

Kuće u vojvođanskim selima su po pravilu okružene baštama u kojima rastu povrće, voće, malo cveća i trava. Ali, pravila su pravila, pa i da bi se kvarila. U Pivnicama, selu nedaleko od Bačke Palanke, na okućnici Janka i Miluške Hodolič umesto povrća i voća rastu kaktusi, juke, opuncije, urme, kaki jabuke, banane, palme.

Za ovaj neobičan, gotovo nestvaran vrt zaslužan je internet. Kada je, pre petnaestak godina ćerka dobila priključak na internet, Janku su se otvorili novi vidici. Pretražujući razne portale, do tada potpuno nezainteresovan za biljke, posebno cveće čija je nega, po njegovom tadašnjem shvatanju bila u opisu ženskih poslova, počeo je da se temeljnije upoznaje sa ovim čarobnim svetom. Nisu ga privlačile domaće cvetnice već „čudesa“ iz pustinja i kamenitih šuma Novog Meksika i Arizone. I malo po malo, iz godine u godinu, hobi je postao i unosan posao, a ova oaza je dobila svoj sadašnji izgled.

Kaki jabuka brzo raste

Zajedničko za sve stanovnike Jankovog vrta je da su proizvedeni iz semena nabavljenog od svetski poznatih proizvođača i kolekcionara iz Novog Meksika, Arizone, Ukrajine, Bugarske, Rusije. A u broj vrsta ni sami Hodoliči nisu baš sigurni. Znaju da ima stotinak vrsta opuncija, 60 kaktusa raznih formi i oblika, 20 vrsta juka. Tu su i banane, palme, dve vrste kineskih urmi različitog ukusa, koje razmnožavaju isključivo izdancima iz korena, jer tako najvernije prenose osobine.

– U pitanju je listopadno drvo koje veoma brzo raste, godišnje 30 do 40 centimetara. Dozreva postepeno, a bere se od početka septembra pa u narednih šest nedelja. To je veoma zahvalna voćka jer je ne napadaju nikakave bolesti, a uz to, u proleće se okiti neodoljivo lepim cvetovima opojnog mirisa – ističe naš domaćin. – Može da izdrži niske temperature i do minus 30 stepeni. Prošle godine sam s jednog stabla koje je staro sedam godina, ubrao oko tridest kilograma plodova koji mogu da se jedu odmah po branju ili da se suše. Veoma su ukusni, zdravi i puni energije.

U zaklonjenom kraju vrta je i kaki jabuka poreklom iz Ukrajine, koja se bere i odmah jede, nije potrebno da ugnjili. Stablo raste jako brzo, već u trećoj godioni je poraslo do bezmalo tri metra.

Na ulazu je ogromna banana čije plodove porodica još nije okusila. Ni nju ne ušuškava tokom zime, ali je u proleće oreže prilično nisko, jer se nadzemni delovi smrznu pa voćka ne stigne svake godine ni da procveta, akamoli da formira plodove.

Zemljište prilagođeno gošćama iz daleka

Naš domaćin s ponosom kaže da ovako bogatu kolekciju nema niko u Srbiji, a nekih biljaka nema ni u okolnim državama. Kada su ljubitelji ovih egzotičnih lepotana počeli da da mu se javljaju i traže sadnice, odlučio je da hobi proširi na posao, pa je napravio i dva manja plastenika u kojima proizvodi sadnice. Napominje da buduće biljke najviše brige traže kada semenke klijaju i dok ne ojačaju. Shvatio je i da, iako su sve vrste zimootporne, dok su biljke male potrebno ih je prve zime zaštititi. Najbolji zimski ogrtač je agril kojeg često koristi i kao duplu foliju.

Da bi proizvodnja bila uspešna, i podlogu je trebalo prilagoditi zahtevima novih stanovnika. I dok su drugi zemljište u baštama obogaćivali organskim đubrivom, postavljali sisteme za navodnjavanje, Janko je dovlačio pesak, šljunak, kamenje različite granulacije. Sve „leje“ su barem desetak cm izdugnute od nivoa zemljišta, omeđene ciglama da se podloga ne rasipa.

– Biljke rastu u podlozi kakvu imaju u svojoj domovini i trebale su mi godine da savladam njen sastav i pH vrednost. Godine druženja su pokazale da, osim što su zimootporne, biljke dobro podnose sušu, kako zemljišnu tako i vazdušnu, kiše, pa i one pljuskovite, sneg, ledenu skramu posle koje, kada se otopi, živnu kao da je nije ni bilo. Jedino vetar zna da im isfroncla listove, otkine deliće stabla kod kaktusa i opuncija, izvali one s plitkim korenom. A, kao i u svakoj proizvodnji, ni njemu nije išlo sve glatko. Bilo je vrsta kojima nije umeo da ugodi pa je privremeno odustao od njih. Ali, tvrdi, savladaće on i njihove tajne.

U ovom neobičnom vrtu raste i akantus, ovde konkretno Acanthus mollis, kojeg nema ni u širem regionu. Poznat je po zanimljivo narezanim listovima koji se završavaju bodljama, i koji se milenijumima koriste u arhitektonskim ukrasima zbog svoje klasične lepote. Po verovanjima, od njegovih trnovitih listova napravljena je „kruna“ za Hrista pa cvet akantusa simbolizuje besmrtnost, ponovno rođenje i dug život. Većina za sada poznatih vrsta ima upečatljivo narezane, bodljikave listove i cvetove ružičaste, ljubičaste ili bele boje koji oblikom podsećaju na male zmajeve. Biljke rastu kao grm koji se rizomima brzo širi, a potpuno odrasli akantus može da poraste do dva metra u visinu. Listovi, cvetovi i koreni različitih vrsta akantusa u narodnoj medicini se koriste kao diuretik i antispazmodik, saveznik su u lečenju astme, artritisa, dijabetesa, bolova u zglobovima, pa čak i za neutralisanje otrova od ujeda zmija. Najčešće se koristi lokalno, kao oblog i melem.

Piše: Svetlana Mujanović