Нашу планету настањује разноврстан биљни свет. Процењује се да у природи постоји више од 500.000 врста биљака. Веома су значајне за одржавање живота на Земљи – од њих зависи опстанак свих осталих организама. Стварају храну и ослобађају кисеоник и на копну и у води. Прашуме у Амазонији производе око 40 одсто кисеоника у свету. Из њих се добијају лекови – један од свака четири фармацеутска препарата производи се од неке биљке из тропских шума. Национални институт за рак САД тврди да се око 70 одсто биљака за које се сматра да су корисне у лечењу рака могу наћи само у тропским шумама.
Међутим, због прекомерног коришћења дрвећа, све је мање шума на нашој планети. Стручњаци упозоравају да би неконтролисане сече могле потпуно да измене климу! Године 1987. паљењем прашума испуштено је око 518 милиона тона угљендиоксида у атмосферу, што је отприлике 1/10 укупно сагорелог фосилног горива те године у целом свету. Дрвеће се сади на голетима и делимично оголелом земљишту, да би се спречило даље осипање (ерозија земљишта). Такође, доказано је да четинари пречишћавају ваздух и зато се у њиховим подручијима граде лечилишта и одмаралишта за болеснике с обољењима респираторних органа.
Данас у свету живи више од седам милијарди људи, а број се и даље повећава. Годишње се конзумира 375 милиона тона биљака. Човек је због тога приморан да проширује обрадиве површине крчењем шума и претварањем травних заједница у плодне оранице. Градови, насељена места и индустријска постројења такође се шире на штету зеленила. Све то проузрокује смањење природних животних заједница које су ту вековима постојале, као и проређивање или потпуно нестајање многих врста.
Да би се сачувале ретке и угрожене биљке, већина земаља их штити својим законима. И у нашој земљи постоји велики број законом заштићених биљака. Осим тога, сав биљни и животињски свет заштићен је на одређеној територији. Код нас постоји више резервата, специјалних резервата и националних паркова, а стара и ретка стабла и друга велика природна добра заштићена су као споменици природе.
Тропске (кишне) шуме сматрају се најбогатијим, најстаријим и најсложенијим екосистемима на свету. Због своје величине у дрвној маси, могу да усвајају позамашне количине угљендиоксида из атмосфере, а у замену да ослобађају кисеоник. Стога играју пресудну улогу у климатском систему планете, као својеврстан биљни регулатор глобалне температуре. Нажалост, њихово уништавање због неконтролисане сече, спаљивања и крчења смањило им је површину и знатно угрозило њихову улогу у климатским процесима. Према подацима Института за природне ресурсе у свету САД, до данас је уништено више од 80 одсто природних прашума. Од 1900. године нестало је скоро 90 одсто шуме у западној Африци, док је у Бразилу и Индонезији, земљама с највећим областима под кишним шумама, ситуација забрињавајућа– до сада су уништена 2,3 милиона од некадашња 4 милиона хектара прашуме, а сваке године се у овим регионима искрчи око 62.000 хектара xунгле, што је једнако величини једног милионског града. Према истраживању енглеског биолога Нормана Мајерса, у свету сваке секунде нестане један хектар тропске шуме, 86.000 за дан или 31 милион хектара за годину дана, што је једнако површини Пољске.
Није само планетарни климатски систем погођен оволиким уништавањем кишних шума. Њихов нестанак одражава се и на локалне климатске услове. Према подацима објављеним у часопису „Национална географија“, сеча шума у Нигерији, Гани и Обали Слоноваче изазваће две деценије дуге велике суше у централној Африци, уз пратећу масовну глад и оскудицу. Такође, крчење ових шума условиће трајно нарушавање природне равнотеже, губитак животног простора и истребљивање живих врста, што је застрашујући еколошки проблем.
Тропске шуме заузимају мање од 2 одсто површине планете, али у њима живи скоро половина свих познатих облика живота – око 30 милиона различитих врста биљака и животиња. На уобичајеном квадрату тропске шуме може да се нађе више од 750 врста дрвећа и 1.500 биљака цветница, 125 различитих сисара, 400 различитих птица, 100 гмизаваца, 60 водоземаца и безбројни инсекти, укључујући 150 врста лептира. А само је један одсто тих врста проучено.
Уништавањем тропских шума, за годину дана ишчезне око 50.000 разних живих врста. Статистика показује да због нестанка свог животног станишта, сваког дана изумре или се истреби 137 различитих животних облика, од којих већина није чак ни класификована. Овакав темпо изумирања, изазван неконтролисаном сечом, никада није виђен у еволуцији и упоредив је само с изумирањем диносауруса. Ако се овај тренд настави, научници процењују да ће сви тропски екосистеми бити уништени до 2030.
Сваке године уништи се до 15 милиона хектара тропских шума (површина већа од Аустралије). Више од половине шума у Европи умире засуто киселим кишама – спрале су половину шума у Немачкој и Холандији, трећину у Швајцарској, загадиле више од 20.000 језера у Скандинавији итд. Управо због значаја биљака за опстанак живота на Земљи морамо их чувати, гајити, штитити од прекомерног искоришћавања, лечити од болести и, наравно, уживати у њиховој лепоти!
М.В.
Добро јутро број 539 – Март 2017.
