Утврђивање која је природна материја најсмртоноснија скоро је немогуће, јер се у обзир узимају фактори као што су старост и имунолошки систем човека. Ипак, постоји начин да се измери смртоносност супстанце. Метода која се зове “Медијан смртоносна доза, ЛД 50”, познатија као “Смртоносна доза, 50%”. ЛД 50 (енг. lethal dose – смртоносна доза) представља количину неке супстанце која је довољна да се убије 50 одсто јединки које су учествовале у експерименту (најчешће мишеви). Ове дозе одређиване су на основу телесне масе животиња.
Цијанид – Овај отров производи неколико бактерија, гљивица и алги, а налази се и у бројним биљкама, углавном у њиховим семенкама. Вероватно је и најпознатији међу отровима, јер су га током историје користиле многе убице, које су желеле да уклоне своју мету “природном смрћу” – с обзиром на то да смрт узрокована тровањем цијанидом изгледа као срчани удар. Семенке неког воћа садрже хемикалију која ослобађа цијанид када доспе у наше тело, као нпр. јабуке. Ипак, доза је толико мала да не постоји никакав разлог за бригу, иако се препоручује да се не једу велике количине семенки. Двеста милиграма ове супстанце може да убије одраслог човека за неколико минута. Противотров је доступан у облику обичних и витаминских таблета Б12 које га избацују кроз мокраћу.
Рицин – Семе рицинуса садржи изузетно отровну хемикалију – рицин. Употреба ове биљке изузетно је честа у многим културама. Семенке се увек загреју пре производње уља (често се користи као лаксатив), тако да отров постане потпуно безопасан, тј. уопште и не заврши у уљу. Рицин је спор отров и треба му један до три дана да узрокује смрт. Иако се последице тровања могу осетити и после неколико сати, сматра се јако опасним и “подлим” убицом. Званичан противотров је још увек у фази тестирања. Рицин не убија одмах, те даје лекарима шансу да зауставе његово деловање и пруже оболелом прилику да преживи. Иначе, 1,78 милиграма рицина сматра се смртоносном дозом за одраслог човека. Овај снажан и смртоносан отров има потенцијал да реши један од највећих проблема данашњице – рак. С обзиром на то да напада и уништава ћелије, научници покушавају да га усмере да напада само ћелије рака и заобиђе све оне здраве у телу. Метода је још увек у раној фази тестирања.
Стрихнин – Стрихнин дрво (Strychnos nud`vomica L.) расте у Индији и југоисточној Азији и садржи два отрова – бруцин и много опаснији стрихнин, који се налази у воћу дрвета. Стрихнин условљава неке од најболнијих реакција на отров. Из етичких разлога, токсичност стрихнина није довољно проучавана код људи. Већина познатих информација потиче од ненамерних и намерних случајева тровања. Не постоји одређен противотров, али опоравак је могућ ако се лечи на време. Смртоносна доза је 1 до 2 милиграма стрихнина по килограму одраслог човека. Попут цијанида и рицина, стрихнин се често користио током историје, а неки историчари верују да је чак и Александар Велики отрован управо овом опаком супстанцом.
Аматоксини – Аматоксини су подгрупа од осам токсина који се могу пронаћи у отровним гљивама Amanita phalloides, као и у неким другим гљивама из рода Amanita. Аматоксини нападају ћелије јетре и бубрега, а најопасније је то што отрована особа уопште не примећује симптоме најмање 6 до 24 сата после конзумирања отрова (обично се отрују нестручни берачи гљива). Када симптоми постану видљиви, испољавају се кроз учесталу столицу или повраћање, а лекари их често помешају с обичним грипом, због чега тровање углавном заврши смрћу. Уколико се открију на време, оболелом се даје велика доза екстракта биљке Silybum marianum (млечни коров) да би се зауставило деловање отрова. Ако и то не помогне, у најгорем случају неопходна је трансплантација јетре! Смртоносна доза је од 0,1 до 0,2 милиграма аматоксина по килограму одраслог човека.
Ботулински токсин – Clostridium botulinum је бактерија која производи један од најсмртоноснијих отрова – ботулински токсин, а позната је по ботулизму, опакој болести коју изазива. Иако се сматра најотровнијом природном супстанцом у свету, ботулински токсин се редовно користи у козметичкој индустрији, као ботокс. Кристал овог отрова величине зрна песка може да убије 9.600 људи, а само 4 килограма би могла бити погубна за целокупно човечанство. C. botulinum може се пронаћи у земљи и води широм света и уопште није неуобичајена и опасна. Проблем настаје када доспе у људски организам и нападне активне ћелије – тренутак у којем почне да производи седам отрова, од којих четири могу да убију човека.
Само у Великој Британији сваке године пријави се 10 до 30 случајева тровања бактеријом C. botulinum, а разлог је скоро увек исти – неправилно конзервирана храна. Такође, бактерија се често може пронаћи и у меду, али организам одраслог човека је довољно снажан да је уништи пре него што дође до активних ћелија. С друге стране, бебе немају развијен имунолошки систем против ове бактерије све док не напуне годину дана.
Отрови које C. botulinum производи у нашем телу су заправо гасови које бактерија испушта. Они нападају неуротрансмитер који контролише контракцију мишића, због чега у року од неколико дана скоро сви мишићи престану да функционишу. Уколико се не лечи на време, долази до смрти узроковане гушењем. Смртоносна доза је од 1,3 до 2,1 нанограма ботулинског токсина по килограму одраслог човека. Противотров за ботулински отров постоји, али још увек није откривена тачна формула и чува се у строгој тајности.
М. Волчевић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
