Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД ФЕНОМЕН МЛАДИХ ВИНА: Прва чаша у години бербе

ФЕНОМЕН МЛАДИХ ВИНА: Прва чаша у години бербе

20

Реч је о винима која почињу да се пију у години бербе и треба да се попију до Ускрса, односно пролећа, и за која важи мишљење да изазивају најчистија пијанства.

Енциклопедијску, теоријску и практичну дефиницију појма младог вина, по којој је то производ у процесу дозревања вина, у Европи одавно, а последњих деценију и по и код нас потискује друга феноменолошка категорија младог вина, оног које је спремно за конзумирање с јесени, док су друга још у фази врења. Када се помене младо вино, данас се најчешће прво помисли на ту категорију која је добила феноменолошки карактер и светске размере. Реч је о винима која почињу да се пију у години бербе, и треба да се попију до Ускрса, односно пролећа, и за која важи мишљење да изазивају најчистија пијанства.

Најсликовитије је млада вина описао, говорећи о младом португизеру из „Мачковог подрума“, винарије из Ирига која је прва на нашим просторима увела прославу младог вина попут оне у Божолеу у Француској, велики познавалац вина Петар Самарџија: „Португизер је међу свим сортама на свету, а кажу ампелографи да их је око 10.000, која најбрже прође све процесе сазревања. Да ли је то на уштрб квалитета или на срећу, је посебно питање, али оно је после непуна два месеца од бербе, већ зрело за флашу и управо зато је вино које не тражи купца, него купци траже њега. Како би Французи рекли, „оно је вино којем не треба чеп“. Португизер није дремао два месеца у чаши, него је бурно живео и достигао своју зрелост“.

Лепршавост, воћност и свежина

 Име им и потиче отуда што се пију два месеца након бербе. Пре свега су у питању црвена вина, али у појединм европским земљама има случајева да се и бела сврставају у ту категорију.

Шта је то што их чини посебним? Особеност им је лепршавост, воћност и свежина, која проистиче од начина производње и самих карактеристика сорте грожђа од којих се производи, а то су превасходно оне које немају потенцијал за такозвана велика вина и одлежавање, стога и иду на тржиште пре свих. Каже се да је њихова лепота у тој најранијој младости и век трајања им је свега неколико месеци.

Да би се добила таква вина, примењује се технолошки поступак који се зове карбонска мацерација и састоји од мацерације целих гроздова под утицајем угљен-диоксида (CO2), отуда и назив поступка. У танк се убацују цели гроздови, без муљања, што је уобичајено код конвенционалне производње вина. Приликом карбонске мацерације мањи део гроздова који је на дну под тежином осталих гроздова благо се изгњечи, па део шире који исцури почиње да ферментише. Током ферментације издваја се CO2 који, уз CO2 који је упумпан у танкове, испуњава простор у танку. Под велики засићењем, квасци обављају процес ферментације унутар саме бобице. Овим поступком подстиче се издвајање велике воћности и ароматичност, без горких материја од танина. Због тога ова вина имају израженију воћност и ароматичност, лагана су, лепршава, нетанинска, без горчине и пуноће.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us