Пети сусрет организатора туристичких, гастрономских и етно манифестација у Војводини “Рогаљ”, одржан је у недељу, 4. октобра 2020. године на Салашу 137 на Ченеју. Како је и најављено, на Рогљу је учествовало више од тридесет војвођанских манифестација.
Уз културно-уметнички програм манифестације су представљене, а одржана је трибина на тему “Снага села данас и значај сеоских манифестација”. Учесници су изразили задовољство због тога што је “Рогаљ” ипак организован, посебно ако се у обзир узме чињеница да је је већина манигестација ове године, због Цовид-19, отказана. Штанд екипе из Бачког Петровца увек је био окружен људима што није ни чудо јер се око њега ширио мирис печених кобасица, а нису изостали ни чувени специјалитети од меса, на првом месту кулен.
Златна плакета за Белоблатску кобасицу
Златна плакета Рогља за успешну организацију уручена је организатору манифестације “Белоблатска кобасица”.
Манифестација “Белоблатска кобасица” 2020.г. направила је значајан искорак у организацији како у погледу броја такмичара и излагача тако и по рекордној посети манифестације.
Село Бело Блато, са око 1000 становника посетило је око 15.000 посетилаца, што ову приредбу сврстава у најпосећеније сеоске манифестације Војводине.
На Рогљу, Беан фестивал је одржан уз ограничен број учесника. Титулу најбољег понела је екипа под називом “Дани веселе машине”. Друго место освојила је екипа “Бачкопаланачке забијачке”, а треће место припало је екипи “Гастро Петровац” из Бачког Петровца.
-Ове године на “Рогљу” нема ни половина посетилаца од уобичајеног броја са предходних манифестација. Ипак, ми смо одлучили да дођемо на Салаш 137 и представимо Бачки Петровац и нашу манифестацију “Клобаса фест” коју смо успели и ове године да одржимо уз присуство великог броја посетилаца. Следећи “Клобаса фест” заказан је за 13. фебруар наредне године, а кулени, сланинице, суве кобасице и оне за печење, печеница и још понешто, позивница су за 13. фебруар, рекао је Карол Хорват.
У име општине Ковин наступали су кластер “Делиблатска пешчара” и Удружење “Делиблатски песак” и како су нам рекли, они су представили своју манифестацију која се разликујуе од других тзв. “ијада”, а зове се “Опуштено од срца” и траје 13 година.
-Ми у Банату живимо опуштено и то је мотив наше манифестације, а од срца значи да госте дочекујемо срдачно. Ми промовишемо културу и начин живљења у окружењу заштитћених подручја Делиблатске пешчаре и језера Краљевац. Комплетна понуда од гастрономије до културно-историјског наслеђа има такође за циљ да млади остану на селу, објаснио је Петар Стаменовић, менаџер кластера “Делиблатска пешчара” и председник Удружења “Делиблатски песак”.
Манифестација “Опуштено од срца” није пропустила прилику да на “Рогљу” представи колаче којима се и данас диче Банаћанке, а нису изостали ни слатка и слана зимница, мед и пчелини производи од којих се издваја багремов јер је Делиблатска пешчара управо богата багремовим шумама.
-Наш циљ да све што произведемо у баштама и на њивама финализујемо и упаковано као готов производ продамо. Овај допунски извор прихода остварујемо кроз туризам. Само од овог посла још увек не може да се живи али ипак, када наши производи заврше на трпези, кроз њих је остварена додатна вредност. Мотив нам је да кроз удруживање у клистер подижемо цену наших производа, рекао је наш саговорник.
Иначе, манифестација “Опуштено од срца” пуних 13 година одржавала се другог викенда августа али, као и већина других, и она је изостала ове године.
А Ирижани не би били то што јесу, а да са собом не понесу вина. Овога пута своја вина са јужних падина Фрушке горе и на 220 метара надморске висине, представио је Сава Шућин.
-Традиција моје породице је производња вина. Још увек немам регистровану винарију али у плану је да се и то ускоро догоди. Тржишне вишкове тренутно продајемо са кућног прага пријатељима и познаницима. На једном хектару узгајам мерлот, шардоне, каберне совињон, талијански ризлинг и хамбург. Оведе представљам три врсте вина – шардоне, розе и мерло. Трудим се да што чешће учествујем на различитим манифестацијама не би ли што више промовисао своја вина и наравно да ме људи упознају. Желим да проширим своју производњу али прво треба постати препознатљив на тржишту, рекао је Шућин.
Златну плакету Рогља за сеоског неимара добио је Миомир Филиповић Фића, новинар, публициста, дугогодишњи неимар у ширењу различитих облика стваралаштва и културе на селу. Објавио је више публуцистичких књига. Он је хроничар села са више од 20 књига о селу. Члан је Удружења књижевника Србије. Аутор је више од 20 великих културних манифестација у Србији. За све то је добитник најпрестижније награде за културу у Србији – Вукове награде. За културни рад на афирмацији села 2018.године одликовао га је председник Србије (на предлог 26 општина Србије).
Текст и фото: Јасна Бајшански
