Купина успева до 600 метара надморске висине. Подноси различите типове земљишта и њено гајење је могуће на брдовитим и мање доступним површинама. Добра је медоносна паша и лако се размножава вегетативним путем. Веома је отпорна на болести и штеточине. У пуну родност улази у трећој години. Плодови су веома осетљиви за транспорт и подложни су бржем труљењу, те је за бербу неопходно све унапред припремити. Принос у органској производњи креће се од 9 до 15 тона по хектару.
Погодују јој топлији крајеви и јужне експозиције, а јако ветровити предели нису пожељни. Најбољи су благи нагиби. Купину је могуће узгајати и у сушнијим климатским подручјима, али уз систем за наводњавање, јер јој је влага неопходна. Уравнотежено ђубрење и наводњавање повећавају њену отпорност на ниске температуре, чак до –20 Целзијусових степени. Не подноси висок садржај калцијума. Препоручује се да се купињаци не подижу покрај дивљих купињака (заједничке штеточине и болести). Размаци садње зависе од начина гајења. У органској производњи препоручују се мало већи размаци у односу на оне у уобичајеној производњи.
Предлаже се да се пре подизања засада обави мелиоративно ђубрење. За њега у органској производњи би требало обезбедити око 40 т/ха компостираног стајског ђубрива. С обзиром на то да је купина осетљива на ниске температуре, мора да се обрати пажња на агротехнику.
Купина се припрема за зиму тако што ђубрење не сме да буде претерано, а с наводњавањем се престаје већ у септембру. Циљ је да изданци не уђу пребујни у зиму. Отпорност изданака на зимске ниске температуре се повећава ако се крајем септембра купињак прска бордовском чорбом (1 одсто). Уколико се он добро припреми за зиму, издржаће температуре до –20 степени. Плодови имају високу вредност, делују профилактички, терапеутски и имају заштитну улогу, јер у себи садрже киселине, шећер, минерале, пектине, витамине и др. У прехрамбеној индустрији употребљавају се као одлична сировина за добијање сокова, вина, сирћета, сирупа, џемова, компота и желеа.
Ево примера и предлога сорти купине и природних препарата за заштиту и органски узгој, које предлаже др Милица Фотирић Акшић, професор на Пољопривредном факултету у Београду.
Првенствено су неопходне све превентивне мере, као што су садња здравих и добро развијених садница, садња отпорних сорти, анализа земљишта, правовремена припрема земљишта за садњу и подесно ђубрење. Препоручене сорте купине за органску производњу су: „торнфри“ (само у топлијим подручјима и на благим падинама), „лох нес“, „честер торнлес“, „трипл краун“, „карака блек“, „хелен“ (изузетна отпорност на љубичасту пегавост и већину других болести) и „лох тај“.
Болести и штеточине које нападају купину су бројне:
Љубичаста пегавост (Didymella applanata) – јавља се крајем маја и почетком јуна. На доњој страни листова су љубичасте пеге, које су нарочито изражене око пупољака. Касније се појављају смеђе пукотине на изданцима. У току лета, паразит смањује пораст изданака, уништава пупољке и оштећује листове, што смањује отпорност на зимске мразеве. Штете су видљиве следеће године, јер се на зараженим изданцима родне гранчице слабо развијају или се уопште не развијају, долази до дефолијације, плодови су ситни и мекани. При интензивнијем нападу изданци се суше. За сузбијање дидимеле важно је орезивање двогодишњих изданака одмах после бербе, уништавање корова у засаду и проређивање младих изданака који се остављају за род. Мере заштите су третирање бакарним препаратом у зимском мировању (два пута), а и у току вегетације, малом концентрацијом (0,2 одсто).
Наранџаста рђа (Phragmidia rubi ideai) – најчешће напада двогодишње изданке крајем маја, а касније прелази на листове. У почетку се на наличју листа виде наранџасте пеге, које касније потамне. Затим се листови савијају према унутра, деформишу, суше и опадају. На ову болест сорта „торнфри“ је релативно отпорна. Превентивна мера заштите је одстрањивање изданака који су донели род одмах после бербе. За сузбијање се користе бакарни препарати (бордовска чорба).
Пегавост листа (Mucosphaerela rubi vest) – уколико се појави, примењују се исти препарати као код дидимеле.
Антракноза (Plechdodiscela elsinoe) – напада цветове, листове, изданке и плодове. Највидљивији симптоми су на изданцима у облику светлосивих пругастих и овалних пега, које приликом интензивнијег напада успоравају њихов раст и изазивају сушење. Плодови се деформишу, развијају се само с једне стране и остају ситни. Сорте без бодљи су мање отпорне на болест, у односу на оне са бодљама. Ако је зараза поједине биљке антракнозом јака, препоручује се резање целог грма и његово спаљивање. Уколико је зараженост мала, купине се прскају бордовском чорбом три-четири пута (прво прскање са 0,8 одсто, друго 0,45, треће и четврто са 0,2 до 0,3 одсто концентрације).
Пепелница изданака (Lepthosphaeria conthirium) – јавља се у виду смеђих мрља на изданцима. Превентивне мере су проређивање изданака и правилна резидба, ради боље прозрачености. За сузбијање се употребљавају сумпорни препарати.
Вењење изданака (Verticilum albo atrum) – симптоми су ситни жућкасти листови с кратким интернодијама, који касније вену. Последица тога је да грмови купине дају врло мали род или постепено угину. Јавља се на површинама где се узгајало поврће. Најважније су превентивне мере – квалитетна припрема земљишта, ђубрење здравим стајским ђубривом, здрав садни материјал и одговарајући размак садње.
Сива трулеж плодова (Botritis cinerea) – изазивају је Alternaria, Penicilium, Cladosporium и Botritis, који наноси највеће штете. Botritis напада изумрле делове биљке и плодове, који постају мекани, воденасти, горки, покрива их прашкаста превлака и постају неупотребљиви. Превентивне мере су веома важне за сузбијање ове болести. Приликом бербе неопходно је да се беру само здрави плодови. За сузбијање користе се бакарни препарати.
Рак корена (Bacterium ervinia tumefaciens) – напада коренов систем и врат корена. Задебљања ометају пролазак воде и хранљивих материја у надземни део биљке, при чему се развијају кржљави изданци који касније слабо плодоносе и најчешће изумиру. Најважнија превентивна мера је садња на одговарајућем месту и здрав садни материјал.
Малинина буба (Biturus tomentosus) – одрастао инсект је тврдокрилац, дужине 3,5 до 4,5 центиметара, сивосмеђе боје. Храни се цветним пупољцима, деловима цвета и младим листовима. Ларве се хране на плодовима, оштећујући чашицу и сам плод. Сматра се врло опасном штеточином, која може да смањи принос за 30 одсто. Гајењем двородних сорти и бербом у јесен избегава се напад ове штеточине, који је у том периоду много слабији. Постављају се беле клопке на почетку цветања и прати се прва појава имага малинине бубе. После појаве првих имага у купињак се поставља по једна лепљива клопка (цела или једна половина), на сваких пет метара дужине реда. Такође, сузбија се почетком цветања, препаратима Bacillus turigensis (Bt), калијумовим сапуном, Pyrethrum и Neem.
Стаклокрилац (Bembecia hylaeiformus) – гусенице овог инсекта буше изданке и увлаче се у срж од корена биљке до њеног врха и тако изазивају увенуће и угинуће. Превентивна мера је да се одмах после бербе одстране и спале изданци који су донели род.
Маслинин прстенар (Agrilus rubicola) – у изданцима пролази кроз ходнике, при чему долази до задебљања изданака и зачепљења и на крају ломљења њихових врхова и сушења. Мере борбе су орезивање и уклањање заражених изданака. Сузбијање се обавља Bacillus turigensis (Bt) препаратима и калијумовим сапуном.
Велики мајски гундељ (Melolontha melolontha) – ларве овог инсекта наносе штете корену и изазивају сушење грмова. Превентива је да се купињак не сади у близини шуме и да је хигијена земљишта задовољавајућа.
Лисне ваши (Aphididae) – лисне ваши исцрпљују изданке и коврџају листове, преносиоци су вируса и на њихов измет се насељава гљива чађавица. Морају редовно да се сузбијају калијумовим сапуном, препаратима Pyrethrum, Neem, Azodiractin и др.
Купинина гриња (Acalitus essigi) – бобице у време сазревања остају чврсте и киселе. Гриње, које су углавном невидиљиве голим оком, нападају од марта до краја сезоне, али је најинтензивнији напад у време зрења плодова. Превентива је најважнија – уклањање изданака који су дали род, и то што пре. Ако дође до заразе, прскање се обавља препаратима на бази сумпора (2 и 1 одсто) када су родне гранчице дуг 10 до 20 цм.
Р.Д.Ј.
