Najintezivnija proizvodnja mesa je upravo tov hibridnih pilića teških linija (brojleri). Ova proizvodnja, kao i svaka intezivna proizvodnja, zahteva ispunjenje određenih uslova, kako bi bila uspešna i isplativa.
Najpre treba obezbediti objekat od tvrdog materijala koji će ispuniti sve zoohigijenske uslove. Pored toga, objekat mora da ima odgovarajuću ventilaciju (veštačku) koja će omogućiti provetravanje i obezbeđivanje svežeg vazduha, a istovremeno štetan i zagađen vazduh izvesti van farme.
Kada smo ispunili te uslove, potrebno je instalirati grejna tela koja će omogućiti grejanje brojlera u toku tova. Hlađenje pilića u toku toplih letnjih dana obezbeđuje se posebnim uređajima za hlađenje koji su povezani sa sistemom za ventilaciju. Na ulazu u samu farmu neophodno je postaviti dezobarijeru preko koje svako lice mora preći ako želi da uđe u farmu.
Pošto smo ispunili osnovne uslove za tov brojlera neophodno je pronaći šušku ili sitno seckanu slamu kao toplotni izolator od betona (poda) u visini do 10 cm. Na šušku se potom postavljaju hranilice i pojilice u dovoljnom broju, kako bi svako pile moglo da priđe do hrane i vode. Temperatura unutar objekta u momentu „naseljavanja” mora biti oko 3637ºC , a potom se nedeljno smanjuje za po 2ºC do optimalne temperature od 18-20ºC i to sve do kraja tova.
Treba voditi računa da po 1m² površine treba useliti od 15 do 17 pilića. Ovaj broj će omogućiti da pile u toku tova ima dovoljno prostora za nesmetan rast. Pored svega ovoga mora se voditi računa da sistemi za napajanje i hranjenje funkcionišu besprekorno. Izbor hrane i koncetrata treba biti takav da obezbedi brz porast za što kraće vreme.
Brojleri se danas na velikim farmama tove najčešće do 42 dana, kada idu na klanje. Pilići (brojleri) koji kao jednodnevni ulaze u farmu, moraju biti zdravi i vitalni. Pošto završimo tov pilića, smanjujemo intezitet svetlosti u samoj farmi, kako bi smo sprečili stres pilića kod pražnjenja farme. Treba napomenuti da se kod velikih farmi poštuje princip „sve unutra sve napolje“, što bi u praksi značilo da se naseljavanje farme obavlja u toku što kraćeg vremenskog perioda (12 sati), a isto tako pražnjenje farme u toku 12 sati.
Posle pražnjenja, farma se čisti, pere, potom dezinfikuje, pa ponovo pere kako bi se svi mikroorganizmi, izazivači bolesti uništili. Takozvani „odmor” objekta traje 21 dan, nakon čega se ponovo useljavaju novi mali pilići i proces ponavlja. Na ovaj način, farma u toku godine može da obezbedi tov 56 turnusa.
Ovakvom dinamikom tova, uz obezbeđenje gore navedenih uslova, mogu se postići dobri finanskijski rezultati. Na kraju, može se zaključiti da brojlerska proizvodnja predstavlja profitabilnu granu živinarske proizvodnje.
Radovanović Branislav dipl. ing
