На ливадама, поред путева и канала, на обалама река и потока, у њивама, баштама, старим воћњацима и виноградима, може се видети вишегодишња зељаста полужбунаста биљка усправног разгранатог стабла покривеног длачицама. Листови су маљави, а црвенољубичасти или ружичасти цветови појављују се од маја до средине септембра и груписани су у пазуху горњих листова у повијене цвасти.
То је опис гавеза (Symphytum officinale), једне од најлековтијих старијих биљака коју као коров уништавају јер се брзо шири и осваја велике површине, те гуши племените биљке, посебно у баштама. Изузетне је лековитости гавезов корен, снажан, дебео, дубок, меснат, вретенаст, споља црн а изнутра беличаст и слузав.
Вади се у касну јесен или у пролеће
– Познат је у народу и као велики или црни гавез, црни корен, воловски језик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, содул и кухињско зеље – каже Гојко Божовић, из београдског Завода за заштиту природе, који биљке сакупља четрдесетак година. Проникао је у душу гавезу, једне од најлековитијих биљака, и наглашава да припада роду Symphytum, који је у флори нашег поднебља заступљен са три врсте. Научни назив овог рода потиче од грчке речи symphyton, што значи расти заједно. Тим термином древни аутори означавали су многе биљке које су се примењивале за лечење костију.
Корен гавеза вади се по лепом вемену у касну јесен и пролеће пре цветања, јер тада садржи највише алантоина, од кога потичу главна лековита својства. Затим се пере и љушти, сече на траке или коцкице и суши на топлом промајном месту. Ако се уплесниви, губи лековита својства. Може се чувати дуго, и до годину дана, ако је заштићен од влаге, светлости и штеточина.
Ризница активних материја
Та ризница активних материја садржи 18 аминокиселина, све значајније минерале, А, Ц и витамине Б комплекса, те каротен, алкалоиде, танине, гликозиде, слузи, смоле и етарско уље. Од свих лековитих биљака, гавез садржи највуше алантоина, који подстиче раст ћелија у костима, везивном и поткожном ткиву. Захваљујући њему, једина је позната биљка која лечи и уклања чукљеве на палчевима и израслине.
Традиционална медицина многих народа приписивала је гавезу изузетну исцелитељску моћ. Веровало се да би два прста срасла један за други кад би се четрдесет дана превијала кашом од гавеза. Примењивао се за испирање уста и крајника, ублажавање запаљења једњака, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, заустављање крварења. Облоге и каше од гавеза коришћене су за лечење прелома костију, запаљења тетива, артритиса, уганућа, убоја, рана које тешко зарастају…
Међутим, новија испитивања показала су да се млади листови за које су неки биљари сматрали да се могу користити за супе, варива, салате и чајеве, због присуства штетних материја, које су токсичне за јетру, не смеју користити. Безбедно је њихово коришћење само за спољну употребу.
Од гавеза се припрема чај, облози, маст, мелем, каша, тинктура…
Чај против астме
Бронхијална астма лечи се тако што се 10 грама уситњеног корена кува у пола литра воде тридесет минута. Исто толико је потребно да одстоји, па се процеди. Ујутро на празан стомак попије се једна шољица, а затим сваких пола сата две супене кашике припремљеног чаја. Пред спавање такође попити шољицу чаја. Поступак понављати до побољшања.
Облог за ране
Помешати неколико кашичица сувог, млевеног, корена гавеза с довољно вруће воде и направити пасту. Намазати је на платно и привити на рану. Облоге обнављати свака два до четири сата.
Маст за живе ране
Четири крупнија корена опрати, ситно исецкати и сјединити са 250 грама путера. Кратко пропржити и оставити током ноћи. Сутрадан загрејати, истиснути кроз газу, напунити пластичне посуде и чувати у фрижидру. Уколико се примени код свеженастале ране, спречава тровање. Ако се користи ова маст, и најдубље ране зарастају без ожиљака.
Тинктура за болна места и остарелу кожу
Ставити 100 грама корена гавеза у 7 децилитара јаке љуте ракије или алкохола у пластичној боци и положити водоравно да „одлежи“ 14 дана на тамном месту, уз мућкање сваког трећег дана. Петнаестог дана процедити и чувати у тамној стакленој боци на тамном месту.
Алкохол уместо ракије даје тинктуру без мириса, док гавез с ракијом непријатно мирише. Треба имати у виду да је ова тинктура веома лепљива. Њом треба мазати оболело место три пута дневно.
Показала је изванредан учинак у лечењу упале нерава. Где год су на телу болна места осетљива на притисак, то се одражава и на периферне нерве.
Тинктура се препоручује и за регенерацију коже лица. Остарелу, наборану кожу, поготово око очију, после дуже примене враћа у нормално стање. Такође помаже код псоријазе.
Ако се тинктура комбинује с госпином травом, кантарионовим уљем или тинктуром од кантариона, благотворно делује против упале вена.
Лек против болова
Припрема се тако што се у килограм истопљене вруће свињске масти умеша 100 грама корена и 50 грама листова гавеза. Промеша се неколико пута, склони с ватре и поклопи. Кад одстоји 24 сата, загрева се уз мешање док маст не постане течна, па је треба сипати у чисте тегле. Чувати у фрижидеру и мазати болна места.
Мелем за преломе костију
Шаку иситњеног свежег или сувог корена гавеза кувати на тихој ватри са 7,5 децилитара млека. Уз стално мешање кувати док се не добије уједначена маса. Кад се прохлади, ставити на место прелома, пазећи да зглоб остане слободан. После тога увити завојем и држати два сата. Поступак понављати 10 дана.
Овај мелем се може стављати и на чукљеве деформисаног палца и израслине све док се не смање.
Д. Радивојац
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
