НАЈЉУЋЕ ПАПРИЧИЦЕ РАСТУ И У ШУМАДИЈИ
Шумадија је регија традиционалних култура, али увек постоји неко ко се издвоји, ко иде напред, размишља другачије, ко засади нешто што није уобичајено. Тако је ове јесени у самом њеном срцу, почела берба љутих папричица, не оних домаћих, већ најљућих, светски познатих сорти. Некоме необично, али Дарку Бараћу из Ђурисела код Крагујевца октобар је месец када са поља и пластеника убира плодове рада, који започиње у фебруару. Он гаји око 170 врста папричица. Најљућа у његовом засаду и најтраженија код купаца је каролина рипер са преко 2,2 милиона сковила.
На око 600 квадрата на отвореном и 300 у пластенику Дарко, бивши радник крагујевачког Фијата, засадио је ове године преко 2.500 струкова љутих папричица. Махом гаји екстремно љуте којих до пре једну деценију и није било у Србији.
Рокото старих Инка у црвеној и жутој боји
– Највише имам каролине рипер, врсте која је Гинисов рекордер по љутини. Њу купци највише траже. Мислим да је то и због њених лековитих својстава. Као и остале врсте, добра је за срчане проблеме, корисна је у лечењу дијабетеса и реуме. У кулинарству одлично се уклапа са гулашима из котлића – каже Бараћ.
У његовом засаду, који планира да проширује следеће године, место је нашла и светски позната папричица халапењо, јер је за њом добра потражња, али њему је најинтересантнија рокото, врста која потиче из Перуа.
– Рокото су још Инке гајиле. То је стара и ретка сорта. Препознатљива је по томе што има длачице по стаблу и листу. Изразито је тврда и тешка. Гајим је у црвеној и жутој боји. Има укус зреле крушке, а карактеристична је по томе што има изразито црно семе. Њена љутина се креће од 15.000 до 100.000 сковила. Сковил је иначе једница за мерење љутине – додаје Дарко.
Највише купаца са севера Србије
Потражња за папричицима у Србији, које потичу са других континената, порасла је у последњој деценији. Тако је Дарко, када је пре две године напустио посао у фабрици аутомобила, одлучио да окуша срећу и засади егзотичне врсте на свом имању. За сада је задовољан процесом производње и приносом и претежно их продаје свеже.
– Највише купаца је са севера и северозапада Србије. Људи их воле, јер кажу да ослобађа хормон среће, подмлађује и продужава живот. Сада сам почео да правим сосеве од малине, дивље купине и дрењине у комбинацији са љутим папричицама – изјављује Дарко за „Добро јутро“.
Овај новопечени одгајивач папричица наводи да је у гајењу сорти, које нису карактеристичне за наше поднебље, највећи изазов био заштитити их од болести и штеточина, јер код нас недостаје стручне помоћи.
– Пошто потичу из других поднебља и захтевају другачије услове, изазов је сачувати их од почетка до краја. У гајењу је пресудно лично искуство и сарадња са колегама. У Руми се Светлана Ранитовић бави истим послом, а у Босни Омер Мешановић. Нас троје смо стално у контакту и размењујемо искуства – додаје Дарко.
Љуте папричице имају специфичан период клијања који траје од 10 до 15 дана, на температури од 24 до 28 степени и уз оптималну влажност. У Шумадији, период вегетације траје од 120 до 150 дана.
– Сејем их у фебруару да бих у јесен кренуо у бербу. Октобар је њихов месец. Али, обзиром да се клима променила биће их до првих мразева па и до Нове године – каже наш саговорник из Ђурисела.
Млеко помаже кад се ољутите -Кад се ољутите екстремно љутом папричицом, какве су ове моје, што дуже у устима држите млеко или јогурт – саветује Дарко Бараћ. – Само млечна киселина разлаже капсаицин, љути састојак који чува здравље.
Текст и фото: Биљана Ненковић