Миколози у целом свету, па и код нас, у сталној су потрази за новим врстама гљива којима би допунили списак оних које расту на том подручју. У томе им помажу гљивари аматери доносећи примерке пронађене на ливадама, поред река, на згариштима, у грмљу, шумама…
На списак гљива који су сачинили наши миколози и ботаничари, а односе се само на оне које расту у Србији, додате су још неке новопронађене врсте као што су црвена буковача (Pleurotus calyptratus), али и Pholiota hyghlandensis, Fomitopsis iberica и Helvella macropus. Оне нису толико значајне за гљиваре, сем црвене буковаче, колико за микологе и научнике. Зато их не треба газити и уништавати.
Црвена буковача (Pleurotus calyptratus) се сакупља у рано пролеће и почетком јесени, а расте искључиво на опалим гранама и мртвим стаблима тополе. Препознаје се по сивом или црвенкастом шеширићу који подсећа на шкољку пречника од пет до 10 центиметара. Кратка дршка налази се са стране као код Pleurotus ostreatus.
Листићи су боје беле кафе. Код младих примерака покривени су опном. Расте појединачно и доста је ретка. До сада је нађена на свим континетима, сем Антарктика, тропских шума Аустралије и Азије и Пацифичког региона. Јестива је и погодна за припремање гулаша, умака и намаза.
Pholiota hyghlandensis расте од априла до новембра на згариштима. Има карактеристичан црвенкастосмеђ лепљив шеширић, који је код маладих примерака испупчен, док су му ивице таласасте. Листићи су ретки, а дршка висока до пет центиметара. Испод шеширића је тамнија, а при дну светлија и на њој се види траг вела који је карактеристичан за ову гљиву. Иако се не може лако уочити, веома је интересантна. О њој још увек нема довољно података, сем да није јестива, али да је веома важна за очување човекове околине.
Fomitopsis iberica је веома ретка печурка. Расте на трулим пањевима. Припада лигниколним, термофилним врстама и више личи на цвет него на печурку. До сада је пронађена у Португалу, Француској, Италији, Чешкој, Словачкој и на Рабу. Домаћини ове гљиве су храст, бор, граб, јасен, али и неке друге врсте лишћара.
Helvella macropus је нејестива печурка. Расте у грмљу, а забележена је још 1999. године. Позната је као хрчак и припада породици Helvellaceae. Препознаје се по тамносивом шеширићу и нешто светлијој дршци високој око пет центиметара. На шеширићу се уочавају ситне брадавице, карактеристичне за гљиве из ове породице. Некада цела гљива може бити светлосива или смеђа. Пронађена је у Кини, Северној Америци, Јапану и још неким земљама на нашем континенту.
М. П.
Добро јутро број 539 – Март 2017.
