Произвести здрав расад поврћа, посебно онај за рану производњу, није нимало лако. Поготово зато што се то ради током зиме када нема довољно природне светлости, када ваља наћи праву меру у одређивању температуре, количине воде за заливање, прихране… О коришћењу здравог, дезинфикованог супстрата и декларисаног семена сувишно је говорити. Ипак, дешава се да се и поред свих мера предострожности провуку неки проузроковачи болести.
Најчешће то су гљиве из рода питијум (Pythium). То су факултативни паразити и обично живе у земљишту богатом органским материјама. Паразитирају на великом броју биљних врста, а највеће штете наносе поврћу. На њих су најосетљивије младе биљке у фази клијања и ницања, док је за старије ова гљива мање опасна или чак безопасна. Штете су утолико веће, уколико спољни чиниоци и лош квалитет семена продужавају време од сетве до ницања биљака. Ткиво клијанаца јако је осетљиво и на њему се у почетку јављају воденасте пеге, које се брзо повећавају и биљка пропада.
На изниклим биљкама оболева корен испод земље или стабло у приземном делу, који потамне и некротирају. Оболеле биљке полежу и на њима се јавља беличаста мицелија, која се шири и по површини земљишта, у виду паучинасте мреже. Ова површинска мицелија представља само наставак унутрашње која се развија у стаблу. Полегле биљке брзо угибају, а при већој влажности и температури истопе се готово на очиглед повртара. Полегање клијанаца, или како га многи зову “топљење расада”, јавља се у облику концентричних кругова, познатих као “гола” или “ћелава места”. Треба знати да сличне симптоме могу да проузрокују и друге врсте гљива (Fusarium spp, Rhizoctonia spp, Phytophthora spp. и др). Сви спољни фактори који негативно утичу на клијање и ницање сејанаца потпомажу развој Pythium врста. То су тешка и слабо дренирана земљишта, висока влажност и температура, слабо проветравање, ниске температуре после сетве и слично.
На гљиве из рода питијум у затвореном простору, али и на отвореном пољу посебно су осетљиви парадајз, паприка, краставац, купус, салата, а у баштама грашак, кромпир, чичока, тикве, шаргарепа, и многе друге. У сушним условима развој гљиве се успорава или зауставља, али паразит задржава виталност и чим се повећа влажност, он се активира.
Уколико се појаве симптоми болести, треба употребити системичне фунгициде који заустављају ширење инфекције и обезбеђују трајнију заштиту. Али, њихова употреба је ограничена на два прскања. Прска се чим се открије прва заражена биљка јер се полегање брзо шири и за час се створе многобројна ћелава места.
Развој болести спречавају „балб“, „проплант 722 – СЛ“, “фостоник 80-ВП“, „превикур енерџи“ и већина фунгицида на бази бакра.
С. Мујановић
